Regionalni centar građanske akcije LINGVA
   
   

Zamisli Srbiju.org
Info - dokumentacioni centar

 
Govori i izjave srpskih političara od 1987. do 2007.
 


Dr Zoran �inđić

Zoran Đindjic, maj 1999. Slobodna Evropa (mp3)

Zoran Đindjic, 26. septembra 2002. na Trgu republike u Beogradu (mp3)
“Zamislite u jednoj košnici da se organizuju izbori za predsednika košnice. I onda se seti Trut.
Deset godina je spavao, u toploj košnici.
Mudar je nikome se nije zamerio, krila nije pokvasio i odlučio da se kandiduje.
Svi ga vole, a sto da ga ne volele kada je TRUT!
I krenuo po Srbiji da ogovara pčele radilice, mrzovoljan, podgojen, ljut, uvređen, ništa mu ne valja. Ne rade dovoljno, te pčele radilice.
Ima TRUT primedbe. Njega da pitaju, radili bi još više. Srecom niko ga ne pita.
I krenuo TRUT po Srbiji i otkrio veliku tajnu – loše se živi u Srbiji – otkrio Ameriku.
Pčele rade mnogo, imaju malo, teško je stanje.
I on se uvredio.
Počeo je da traži krivce zašto se tako loše živi u Srbiji, kad on u svom kabinetu, u svojoj toploj košnici smislio bi on mnogo dobrih recepata ali neko drugi da vuče kola umesto njega, a on da sedi na tim kolima.
PROBUDILI SMO GA I 5. OKTOBRA OVDE SMO GA DONELI, NIJE DOŠAO, DONELI SMO GA!”

Prečice:
Kratke izjave
Srbija na dobrom putu - Govori u gradovima širom Srbije 2002. godine
Mi smo stranka koja je jo� od devedesetih godina imala viziju
Intervju B92
Mi vodimo Balkan u Evropu
Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije
�indic tražio da se hitno re�i status Kosova

Kratke izjave

• Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami!

• Mi smo veseo narod, koji istovremeno ceni pesimizam jer ga smatra otmenim i oslobada od odgovornosti. Ako vec unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh ce vam lak�e pasti jer ste ga mudro predvideli.

• Prevarenim se može smatrati samo onaj deo naroda koji je verovao da ce sa dolaskom politicke demokratije automatski doci ekonomsko blagostanje.

• Moramo da postanemo zemlja koja je privlacna za ulaganja. To podrazumeva korenito restrukturiranje nasledene privrede i dru�tva, ali i preispitivanje odredenih nasledenih prava.

• Na� ukupni uspeh zavisi od voljnog faktora, od na�e sposobnosti da se dogovorimo o prioritetima i svu energiju usmerimo na njihovo ostvarenje.

• Potreban nam je novi socijalni konsenzus, odlaganje svih sporova i sukoba, zavrtanje rukava, uvodenje reda.

• Nisam do�ao na ovo mesto da budem popularan. Do�ao sam da obavim istorijski posao- uvodenja reda u Srbiji, a taj prvi koji uvodi red je uvek nepopularan.

• Da smo, svako u svom okruženju, ispravljali ono �to je pogre�no i pogresne ljude zaustavljali na njihovom putu, da smo ih sprecavali da cine lo�e stvari, ne bi se te lo�e stvari de�avale.

• Na�a parola je: postati ravnopravni deo sveta, da na�a deca i unuci imaju svoju buducnost, kako je ne bi tražili u drugim zemljama.

• Od drugih se razlikujem po tome �to želim da promenim svet u Srbiji dok inetelektualci posmatraju i analiziraju pu�eci cigarete i gundajuci.

• Život je, narocito u poslu i politici, stalni proces dono�enja odluka i preuzimanja odgovornosti. Tražim da ljudi budu ¨za¨ ili ¨protiv¨

• Nevažno je da li je neko malo na ovu ili onu stranu; ako je strucan, ako je po�ten, ako je vredan i ako može da uradi konkretan posao- dragocen mi je.

• Ne možete da suzbijete požar, a da se ne opecete, na možete da suzbijete poplavu a da se ne pokvasite i ne možete da se borite sa organizovanim kriminalom a da vam ne prete.

• Cilj mi je da se vlast u Srbiji meri po tome �ta je od postojecih realnih �ansi svojim trudom i ve�tinom iskoristila za zemlju, a ne po tome kako lepo prica, udvara se narodu i kakve dobre namere ima.

• Voleo bih da se u na�oj zemlji 24 sata ne�to de�ava, da nema spavanja, da se stalno neke stvari rade.

• Možda cemo po pitanju Haga ponovo doci u situaciju da biramo- da li idemo svojim putem u pustinju ili u Evropu. Ja sam za Evropu.

• Moto koji me vuce napred je nikada se ne predaj. Ako krene� u preticanje, dodaj gas. Radi ono �to smatra� da je ispravno, ne ono �to ce vecina da podrži.

• Ja ne želim da vucem kola iz blata, a da posle toga budem kriv �to je neko seo na ta kola i koci.

• Spreman sam da izgubim svoju popularnost da bih obezbedio podr�ku i pomoc medunarodne zajednice. Ne može� sve uraditi uz pomoc popularnosti, ali može� sa kreditima.

• Moj prioritet je da uklonim sve prepreke koje vode ka ubrzanom vracanju zemlje u Evropu, ne razmi�ljajuci da li su te prepreke na opravdan ili neopravdan nacin postavljene.

• Sistem ce funkcionisati i dalje i niko nece dobiti amnestiju tako �to ce ukloniti jednog ili dva funkcionera države.

• Ako neko misli da ce zaustaviti sprovodenje zakona time �to ce mene ukloniti onda se grdno vara, jer ja nisam sistem.

• Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi sa mentalitetom, nasledem, interesima, entropijom i inercijom.

• Reforme izazivaju strah, bole i nema te �ecerne vodice koja ce da ubalži bol.

• Pre nego �to baci� kamen na drugog, reci �ta si uradio.

• Da na�i ljudi ne bi odlazili u svet, potrebno je da svet dovedemo u zemlju.

• Tranzicija je složen proces prelaska iz mrtvog u živi sistem, gde preduzeca ostvaruju profit, a ne samo ¨rade¨

• Želimo modernu Srbiju koja ce se takmiciti sa drugima i imati glavnu ulogu na Balkanu, u kojoj ce biti malo trutova, a mnogo radilica.

• Medunarodna zajednica je kao klima- ne možete da je priznate ili ne, vec da se adaptirate.

• Za uspeh svakog posla mora da postoji plan, da se tacno zna �ta se hoce, ne da se eksperimenti�e, iako nam je to nacionalna osobina. Treba mnogo vi�e vremena da se utro�i na o�trenje testere, nego drva seci tupom.

• Nalazimo se u brodu punom vode i svi je moramo izbacivati i ploviti u istom smeru.

• Moramo kao narod da odrastemo i kao ljudi da prihvatimo cenu tog odrastanja.

• Ako skuvate ribe iz akvarijuma, dobicete riblju corbu. Ribe iz corbe ne možete da vratite u akvarijum. To je istorija.

• Nisam zadovoljan brzinom promena, jer kod nas u njih nije ukljucen dovoljan boj ljudi. Mnogi se pona�aju kao posmatraci u utakmici u kojoj i sami ucestvuju.

• Jo� uvek nismo sru�ili most koji nas povezuje sa katastrofalnom pro�lo�cu, jo� uvek je moguc pad unazad. Balkan je jo� uvek pun razornih potencijala.

• Nema vi�e spavanja. Vreme je za akciju. Spavacete kada odete u penziju.

• Reforme nikada nisu popularne ako treba da budu uspe�ne jer uvek mnogo ko�taju. Da biste bili popularni, morate da preuzmete rizik nepopularnosti.

• U Srbiji je jo� uvek rizicnije biti policajac ili sudija, nego kriminalac.

• Sudije moraju da shvate da su zavisne od zakona, da njihova nezavisnost nije božanska i da ne smeju biti zavisni od kriminala.

• Ne želim vi�e da slu�am da su Srbi pobili Muslimane u Srbebrenici. Želim da znam ko je odgovoran za to!

• Nije uobicajeno da razvaljujete vrata pre nego �to pokucate.

• U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva.

"Borba", 26 avgust 2002, Beograd
Kako defini�ete demokratiju?
Demokratiju defini�em kao fer konkurenciju gde se probijaju bolji ljudi, ideje, energija. Ali to nije trajno stanje nego je vecito takmicenje. Uvek onaj koji trenutno ima malo vi�e energije i motivacije, treba da dobije neki položaj da vuce jedno vreme, �to je onda u interesu svih. Vagone treba da vuce jaka lokomotiva. U Srbiji bi svi da budu lokomotive, a neki nisu zaslužili da budu ni vagoni. Onda imate jednu kompoziciju koja stoji 200 godina i nigde se ne krece zato �to te fer i zdrave konkurencije nije bilo. Do sada su postojali monopoli i kad god se neko docepa nekog mesta, onda misli da do kraja života treba na njemu da ostane. U na�em je interesu da najbolji ljudi vode važne stvari jer je to dobro i za sve druge.

NIN, 25.6.2002, Beograd
Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami. Mi smo u isto vreme i problem i re�enje. I danas je zadatak isti. Pripremiti zemlju za �anse i isku�enja novog veka. Nadoknaditi zaostatak u odnosu na razvijenu Evropu. U vlastitom dru�tvu stvoriti moderne ustanove uspe�nu ekonomiju. I danas, kao pre jednog i kao pre dva veka, za uspe�no obavljanje zadatka potrebni su nam sveža energija i nada, samodisciplina i istrajnost.

Medutim, na�em nacionalnom mentalitetu svojstvene su erupcije energije, pa potom pražnjenje i malodu�nost. Mi smo veseo narod koji istovremeno ceni pesimizam jer ga smatra otmenim. I, jer oslobada od odgovornosti. Ako vec unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh ce vam lak�e pasti, jer ste ga mudro predvideli. Nedostaje nam kondicija za ozbiljnu strategiju. Nedostaju nam ljudi sa jakim karakterom u javnom životu. Previ�e je povr�nog mudrovanja povr�nog nezadovoljstva, koji ne podsticu i ne oplemenjuju akciju, nego je blokiraju. I previ�e je intriga i taceva, kao u Rimskom carstvu godinu dana pre njegovog raspada.

Beograd,5-6 okrobar 2001 izvestaj o radu ds, beograd centar Sava
Evropa kao cilj
....Na� cilj je, i mi na�u zemlju vidimo da 2004. godine bude zvanicni kandidat za Evropsku uniju, da 2010, godine bude ravnopravni clan Evropske unije. Sve prepreke na tom putu cemo uklanjati, bilo da se zovu Milo�evic, da se zovu ustavi, bilo da se zovu zakoni. Ne postoji nijedna prepreka koja može da nas zaustavi na tom putu. Kao coveka koga drže pod vodom 50 godina, u njegovoj želji da dode do vazduha, do kiseonika, tako i Srbiju ne može ni�ta da zaustavi na tom putu do kiseonika, a to je Evropa, to je porodica demokratskih, modernih, razvijenih zemalja.....

Dakle, da se pogledamo u oci i da kažemo : ako hocemo cilj, moramo da hocemo i sredstva koja vode do tog cilja. Odrastimo jednom kao narod, i kao ljudi, prihvatimo cenu za ciljeve koje smo prihvatili. Ta cena nije stra�na, ona je ista za sve narode na svetu. Od nas se ne traži, ni u reformama, ni u saradnji sa medunarodnim organizacijama, ni�ta �to se ne traži od drugih. Ono �to se traži od nas vi�e nego od drugih, mi necemo pristati. Pristacemo samo na ono �to se traži od svih, i od Amerike, i od Engleske i od Francuske.

"Le Monde", 5 otobra 2001, Pariz
Ko je Vojislav Ko�tunica?
Covek koji ne voli da donosi odluke, koji odbija da pravi izbore. Ne smemo se zadovoljiti, kao u slucaju saradnje sa Ha�kim tribunalom, time �to cemo reci da ce do toga doci jednog dana. Potrebno je dejstvovati. Medu nama je uvek postojala vecita dilema izmedu teorije i potrebe za dejstvovanjem, odnosno traženja re�enja problema, cak i po cenu eventualnih gre�aka. Medutim, izgleda da sam uvek ja taj koga smatraju odgovornim za dono�enje te�kih odluka. To nije pravedno.

* * *

Govori u gradovima širom Srbije 2002. godine
Srbija na dobrom putu

Valjevo 21. 03. 2002.
Iskreno receno jednom prosecnom gradaninu nedostaje slika celine. Gde se to krece na�a zemlja , �ta se to dogada sa nama. Nekako je sve kao jedno razbijeno ogledalo, stalno su neke afere , stalno su neki dogadaji, incidenti, stalno neke pojedinacne cinjenice kao neko drvece koje skriva �umu. Ja mislim da to ne odgovara onoj su�tinskoj realnosti. Vi imate jednu cudnu situaciju da najveci svetski eksperti tvde da reforme koje mi sprovodimo, da su one medu najuspe�nijima od svih biv�ih istocnih evropskih država a domaci eksperti kažu da to možda i nisu nikakve reforme i da mi možda i ne živimo u ovoj zemlji i da ne živimo na ovoj planeti i da u su�tini to sve sporno i da to treba dokazati. Tako da imate jedan narod koji ima medunarodnu potvrdu da radi neke stvari ali sam sumnja u sebe

Leskovac 10.03.2002.
Hajde da ragovaramo konkretno o tome �ta nas sprecava da budemo bolji nego �to jesmo i nemoj niko da mi kaže da je najbolji moguc. Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude ako se jo� portudi , ni mi nismo, ni vi niste. Ajde da vidimo gde su te prepreke u nama koje ako savladamo možemo brže da idemo na tom putu koji je po mom mi�ljenju ispravan.

Valjevo 21.03.2002.
Da li imamo prava da kocimo neke poku�aje reformi, da li imamo prava da se delimo, da se cepamo, da se klevecemo,da jedni drugima podmecemo? A ako sada Srbija stane, ma koliko sporo neko procenjuje da ide, da bi se ponovo pokrenula procice 10 godina. Moje upozorenje je da imamo ogromnu istorijsku �ansu da uradimo ne�to veliko i u ovoj zemlji i u ovom regionu ali moramo mnogo da se trudimo da izbegnemo rizike isku�enja. I to nikakva nije garantovana stvar da smo mi osvojili demokratiju, da idemo u ekonomske reforme, da idemo prema Evropi. To nije garantovana stvar, to je �ansa koja može biti prokockana sutra i da padnemo nazad kao Rumunija i da 10 narednih godina se batrgamo i da posle tih 10 godina možda i mi imamo neku komicnu vladu koja ce ponovo da kaže hocemo u Evropu, posle izgubljenih 10 godina.Ono �to mene pomalo pogada i boli, �to ne osecam u na�em dru�tvu svest o tome. �to ne osecam svest o vanrednosti situacije, �to ne osecam jedan pozitivan naboj gde ljudi kažu istorijska je �ansa možemo da uspemo imamo veliki rizik da ne uspemo moramo da svu energiju uložimo. Ne pitam kolika mi je plata , ne pitam koliko cu da spavam, ne pitam da li cu tri puta dnevno da jedem, ako imam 30 godina mogu da radim 14 sati, mogu da spavam 4 sata i mogu 2 godine da poklonim svojoj zemlji. Nema toga u dovoljnoj meri.

Leskovac 10. 03.2002.
Nema spavanja. Ne možete vi da budete svetski prvaci ako spavate. Spavajte pet , �est sati �ta vi�e treba da spavate. Spavacete kada budete bili u penziji, penzioneri mogu da spavaju, ako niste u penziji nemojte da spavate. Nema subota, nedelja, praznici ako hocete da postignete neki veliki cilj nema praznovanja. Nema ono ima 170 slava u Srbiji godi�nje, slavicemo kada pobedimo. Ne možemo mi da pobedimo a da u vreme treninga spavamo. Morate da motivi�ete sebe, da motivi�ete svoje sugradane, da motivi�ete one sa kojima ste u timu da biste postigli veliki cilj. Ja ne znam da li postoji i jedna generacija u srpskoj istoriji , možda ona Karadordeva koja se borila za samostalnost, koja ima tako veliki cilj a to je da Srbiju definitivno dovedemo medu razvijene evropske narode. To je tako veliki cilj da je svaka žrtva mala na tako veliki cilj. Mi smo spremni jo� vi�e da radimo, jo� vi�e da se trudimo ali morate i vi da nam pomognete. Morate i vi da se umijete hladnom vodom ako ne pomaže da se istu�irate hladnom vodom, da zavrnete rukave da pocisti te svoju kucu i bukvalno u prenetom znacenju da uvedete red tu gde živite, tu gde radite da uspostavite merila kvaliteta, merila rezultata, merila odgovornosti i da sa tom politikom koju vodimo globalno prema svetu i tom politikom koju ce te vi voditi lokalno postanemo konacno pobednici. Vi�e u samom sistemu i u politici koja je na vlasti nema nikakvih prepreka za pozitivnu selekciju, za to da sposobni ljudi dobiju dobra radna mesta, za to da se de�avaju ispravne stvari . To �to se ne de�avaju je nasledeno stanje i tradicija traga kocenja , to �to nam se de�avalo ranije de�ava nam se po inerciji. Nema razloga za to . Ranije je to bila državna politika , ranije je državna politika bila postavi glupljeg nego �to si ti da te nikada ne bi smenio. Sada to nije državna politika.

Zajecar 12.05.2002.
Ako ste vi najvci potencijal ove zemlje a jeste jer u svakoj zemlji su ljudi najveci potencijal. Ima zemalja koje imaju i dijamante i zlato i energiju pa su siroma�ni. Zato �to ljudi nisu sposobni da to koriste. Ima zemalja koji nemaju ni�ta pa su bogati, zato �to su ljudi sposobni da se dobro organizuju. Znaci, u principu je sve do ljudi ako je to tako onda ajde svi ljudi koji u na�oj zemlji žive da razmisle o tome kako mogu oni prvo svoje potencijale koji su blokirani, svoje mogucnosti da identifikuju, da udruže sa drugima i da vide �ta im je jo� potrebno da od toga stvore neki svoj razvojni plan da bi oni i njihove porodice imali koristi od toga. Mi moramo da shvatimo da je ovo na�a država i da ako je tretiramo kao neko strano telo, samo ono �to je privatno da je na�e, necemo imati ni jedno ni drugo. Mi moramo zajednicki da uspostavimo vladavinu institucija u ovoj zemlji, kredibilnost, autoritet tih institucija i da shvatimo da ako neko prode kroz crveno svetlo, mada to se nas ne tice, da on gazi Zakon zemlje u kojoj mi živimo. Ako neko daje ili prima korupciju, mada se to nas ne tice, da on kr�i zakone u na�oj zemlji i da on stvara bezakonje u na�oj zemlji. I da svako kr�enje zakona slabi svakog od nas pojedinacno i da se protiv toga borimo a da ne kažemo eno tamo se u kom�ijskom dvori�tu to de�ava ali to se de�ava u na�oj državi. Trenutno stvari ne izgledaju tako, trenutno ima jako mnogo cinizma , jako mnogo kriticizma, najlak�e je negde se popeti i pijuckati na ostale.

Ni� 23.03.2002.
Citam u novinama premijer ima problem hiperaktivnosti. Pa sa stanovi�ta puža i kornjaca je hiperaktivna. Ali �ta je na�e merilo, na�e merilo puž, kornjaca? Pa nije, mi moramo da nadoknadimo ono �to smo izgubili a ne samo 10 godina i vi�e od toga i mi imamo standarde u na�im glavama i svako ima. I taj ko kaže da je spor kao puž i on kaže da hoce u Evropu, mi hocemo da institucije funkcioni�u, mi hocemo ovo mi hocemo ono. Hocemo ali daj da radimo na tome.

�abac 14.05.2002.
Postoje odredeni uslovi i odredeni standardi u saradnji sa medunarodnim organizacijama koje moramo da po�tujemo, kao �to moramo da platimo putarinu na auto-putu. Ako necemo možemo da se vozimo nekim kolskim putem. Jedan od tih uslova je i saradnja sa sudom u Hagu. Ne zato �to neko voli taj sud, ne zato �to je taj sud pravedan ili nije pravedan ili kakav je da je, nego zato �to je to jedan od uslova, koje sve zemlje koje žele da budu deo toga kluba moraju to da ispune. Ako necemo to da ispunimo treba odmah da kažemo da necemo a ne da se cenkamo i da danas hocemo, sutra necemo, jer onda izgledamo kao neozbiljan narod. Ja po�tujem jednu izreku jednog starog indijanskog mudraca iz 19 veka koji je rekao: "Ako mora� da proguta� žabu nemoj mnogo da je gleda� progutaj je odmah". To znaci ako ima� neki problem odmah mu pridi nemoj da ceka� da on dode do tebe, nemoj da ceka� da ga re�ava� pod pritiskom. Ako ima� nekoliko problema prvo pocni da re�ava� onaj najteži. Kaži ljudima istinu.

Valjevo 21.03.2002.
Vecina u Srbiji, i danas najpopularniji su oni koji kažu mnogo brzo ide, mnogo radikalno ide, mnogo se zakoni zaobilaze. Nemojte, vi niste ti ali kad izademo sutra na glasanje onda ce oni koji kažu sve �to je brže od puža to je prebrzo, oni ce da dobiju vecinu , takav je mentalitet koji mi moramo da menjamo. Zato ili cemo kao manjina ne�to da radimo, �to vecina ne prihvata i ne podržava, ja nisam za to, za�to bi mi kao manjina sada u ime vecine radili ne�to �to vecina ne smatra ispravnim, ili cemo se složiti s tim da polako radimo dok vecina to ne podrži.

Ni� 23.03.2002.
Ja sam mogao da dignem ruke i da kažem: u redu, obavio sam jedan istorijski posao i meni je savest mirna. Moja misija je bila da smenim Milo�evica 6-og oktobra kada je oti�ao u zatvor mogao sam da kažem srpki narode ja sam svoje uradio 10 najboljih godina sam žrtvovao da bi jedno zlo sklonili i onako su ljudi rekli , to �to on hoce to nam je sumnjivo , kakva ta Evropa, �ta ce nama Evropa imamo mi na�u Aziju. To je bilo tako u januaru,februaru, martu 2001god. Ja takav kakav sam rekao sam ne, nateracemo da vecina podrži to protiv cega je.

Novi Pazar 31.05.2002.
Ja sam pristalica politike hajde da nademo stvari u kojima svi možemo da dobijemo, hajde da ne nademo stvari da se sporimo , gde neko može da izgubi. Ima toliko stvari gde možemo da dobijemo u saradnji , hajde da njih uradimo , pa kad sve njih uradimo pa onda možemo da se delimo. Ako mi od Evrope ne naucimo da može 24 nacije, protestanti, katolici koji su 300 godina ratovali da žive zajedno i da prave jedinstvenu Evropu, ako od njih to ne naucimo, onda nismo zaslužili da postojimo i kao zamlja. Ja sam naucio i budite sigurni da ja nikada necu biti neko ko ce igrati na razlikama. Moj problem je �to kad kažem ljudima ,dajte da ne�to uradimo, pitaju me a protiv koga Amerike, Rusije ,Kine, ja kažem ne, ni protiv koga, mi nemamo protivnike mi imamo partnere. A oni mi kažu mi to ne razumemo, jer to je na� problem da mi se lako ujedinjujemo protiv nekoga, a te�ko se ujedinjujemo za sebe. Hajde da kažemo , hajdete da mi uradimo ne�to za sebe pa kad sve uradimo za sebe, onda da uradimo ne�to protiv drugoga. I taj trenutak nikada nece doci, jer uvek cemo imati �ta da uradimo za sebe i vi ste mlad covek i ja vam kažem :"Gledajte u buducnost i tamo cemo se sastati vi i ja ", po�to ja imam nameru da jo� živim u buducnosti.

Zajecar 12.05.2002.
Ako mi kažemo da u ne�to verujemo i to se ne desi, to nije zato �to mi nismo verovali nego zato �to su okolnosti bile takve da se to možda nije moglo ostvariti. Ali ako je mudrost u Srbiji da pre nego �to krenete na utakmicu kažete ja cu da izubim, pa ste onda mudri jer ste pogodili rezultat, onda nemojte ni da ucestvujete na utakmici. Ja pred svaku utakmicu kažem: mi cemo da pobedimo. Ne znaci da cemo svaki put da pobedimo ali ja kad ne bih verovao da ova zemlja ne može da uspe ja bih dao nekom drugom da radi ove poslove u zemlji.

Vr�ac 09.03.2002.
Ne može da se promeni Srbija a da mi ostanemo nepromenjeni. Da bi se promenila Srbija , svako od nas mora malo da se promeni u svom pristupu problema, u svom mentalitetu u svojim radnim navikama jer Srbija to je zbir svih nas. Odnos prema poslu, odnos prema životu, odnos prema svojoj porodici, odnos prema sebi i svojoj ambiciji. Mi moramo da ne�to u svom mentalitetu promenimo, prvo da budemo pozitivni ljudi , ne da kad kod se probudimo kažemo au jo� jedan dan, ili �ta god da dode nepoznato mora da je neki neprijatelj ne�to smislio i �ta god ne razumemo to je protiv nas.

Valjevo 21.03.2002.
Ako ste fer pa pomislite kako je bilo pre godinu dana u na�oj zemlji, pre dve godine teror preko televizije, agitacija, niste mogli da upalite televizor a da vas ne zastra�uju, niste mogli da izadete na ulicu a da vas ne zastra�uju, niste mogli da izadete preko granice a da vas ne preziru. To se sve promenilo. To �to nije idealno, a kad je bilo idealno? U vreme Tita kad smo dobijali kredite zbog istok-zapad, pa smo dobijali kredite koje nismo zaslužili. Pa mi sada moramo da vracamo.. Nije ni tad bilo idealno. Jer je bilo idealno u vreme kralja Aleksandra kad smo se sa Hrvatima i Slovencima tukli u skup�tini, nije politike bilo u ovoj zemlji, ni tad nije bilo dobro. Nemojte sad da idealizujete, sad je lo�e a ima vremena kad je bilo dobro. Mi smo krenuli ka putu pobolj�anja a nikad nam nije bilo dobro u istoriji.

Ni� 23.03.2002.
Nismo shvatili da smo u zajednickom projektu koji može da uspe samo ako pet, �est miliona ljudi krene da vuce u jednom pravcu. Ako necemo hajde da kažemo da necemo, mislim da nam je ovo poslednja �ansa, jer ako sada ne budemo hteli ako se sad Srbija zaustavi...

* * *

Mi smo stranka koja je jo� od devedesetih godina imala viziju

Mi smo stranka koja je jo� od devedesetih godina imala viziju. Bili smo cesto nepopularni, jer ta vizija nije bila proizvod ankete, pitanja �ta vecina ljudi treba da smatra da treba da bude cilj nego proizvod pažljivog razmi�ljanja odgovornih diskusija i rasprava i cvrstog opredeljenja da za ono �to smatramo da je ispravno spremni smo da se žrtvujemo. Zahvajuljuci planu i jasnoj viziji mi smo uspeli ovaj narod da bez prolivene kapi krvi iz jedne diktature uvedemo u jednu demokratiju. Zahvaljujuci jasnom planu i cvrstoj viziji mi ovu zemlju možemo iz najvece ekonomske bede u kojoj se jedna evropska zemlja nalazi da uvedemo u oporavak, u ekonomski razvoj, ali uvek je važna vizija, uvek morate da pitate gde ja to idem.

Za�to mi ne odustajemo, za�to smo mi danas odlucniji nego �to smo ikad bili?

Zato �to smo mi snaga promena,zato �to mo imamo jasnu viziju bolje buducnosti za ovu zemlju, zato �to je nama pripao veliki istorijski zadatak da pokrenemo Srbiju sa mrtve tacke.

Nema ni jednog veceg rezultata gde nije bilo nekog demokrate ili da vodi ili da pomaže, da bude partner ali u svakom slucaju da da veliki doprinos.

Ajde mi koji smo se dogovorili da hocemo modernu Srbiju da budemo prvi , prve laste koje cine prolece te moderne Srbije mi demokrate koji smo ovde ali i svi oni koji u Srbiji to žele. Hajde da svi zajedno ponesemo odgovornost za tu na�u zemlju i onda kada podvlacimo crtu vidimo koje uradio svoj posao. I verujte mi cemo svoj posao da uradimo vi�e nego �to smo obecali.

Od miliona drugih ljudi koji treba za sebe da urade ne�to zavisi da li cemo svi zajedno uspeti. Ja sam rekao ja sam narode spreman da sa vama i za vas radim ali ne mogu da radim bez vas. Ja bih ali ne mogu, jer naprosto jedan sistem moze da se menja samo ako milioni ljudi u tome ucestvuju i onda kada se sve to skupi na milion mesta onda je to mnogo bolja zemlja, pa sve bolja, pa sve bolja.

Svesni smo toga da Srbiji možemo pomoci da nadoknadi ono �to je izgubljeno, a jako mnogo je izgubljeno, samo izuzetnim rezultatima. Obicnim rezultatima mi ne možemo cak da se vratimo tamo gde smo bili pre 10 godina. Po�to su na�e ambicije da napredujemo da stignemo razvijene zemlje moramo da budemo svesni toga da za ostvarenje tih ambicija su nam potrebni i trebaju nam izuzetni rezultati, ne�to �to nije svakodnevno, ne samo jedan izuzetan rezultat nego mnogo izuzetnih zadataka u periodu koji je pred nama. Mi želimo i nismo odlucni da demokratsku stranku pretvorimo u tu izuzetnu organizaciju koja ce svojim kvalitetom, svojom efikasno�cu, svojim nacinom rada omoguciti Srbiji da postigne izuzetne rezultate.

Jako je važno da jedno lepo dobro lice Srbije pokazujemo svetu. Jako je važno da ne ružimo na�u zemlju. Ja vas molim da vi kao demokrate vodite racuna o tome da u svakoj situaciji promovi�ete demokratsku Srbiju , Srbiju buducnosti, jer ako mi ne verujemo u nju kako ce u nju poverovati evropljani , amerikanci.

Mi smo ostali savest ovog naroda i cuvari njene buducnosti onda kada je to bilo te�ko. Niko od nas bez obzira na te�ku situaciju u kojoj smo delovali nece se postideti izjava koje je davao stavova koja je zauzimao, saop�tenja koja su izlazila iz na�eg sedi�ta sa pecatom demokratske stranke. Možete biti mirni kada se bude pisala istorija tog te�kog perioda tamo gde budu citirali demokratsku stranku to ce biti casno, to ce biti istinito i tu nece biti nikakvog vrdanja.

Ja bi zav�io ovo parafrazom jedne Kenedijeve slavne izreke koji je rekao: "Ne pitaj �ta tvoja zemlja moze da uradi za tebe , nego pitaj �ta ti može� da uradi� za tvoju zemlju". Ja bih malo obrnuo tu izreku i rekao bi " Ne pitaj �ta tvoja zemlja može da uradi za tebe, pitaj �ta ti sam može� da uradi� za sebe, a tvoja zemlja ce ti pomoci ali najpre ti sam sebi pomozi.

I ako neko misli da ce zaustaviti sprovodenje zakona time �to ce mene ukloniti , onda se grdno vara jer nisam ja sistem.

***

Zoran Đinđić: Intervju B92
B92, nedelja, 10.12.2000.

Gost: Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke i kandidat DOS-a za premijera
Domacin: Igor Božić

B92: Gost Intervjua dana je Zoran Djindjic, predsednik Demokratske stranke i kandidat Demokratske opozicije Srbije za premijera. Kazite mi da li ste resili sve personalne probleme u vasoj buducoj vladi. Pre svega ostalo je tu upraznjeno mesto ministra policije.

Djindjic: Ja bih rekao da to nisu problemi nego trazenje najprikladnijih resenja u ovom trenutku. Nasa situacija je specificna. Imamo 18 stranaka u koaliciji i prirodno da to treba da bude vlada te koalicije a, s druge strane, ta vlada treba da obavi zadatke koji iziskuju izuzetnu disciplinu, koncentrisanost na zadatke, to iziskuje jednu kompaktnost, jedinstvo, ostrinu, a to opet nije bas tako lako ako imate jedan siroki pristup. Znaci, moramo da kombinujemo te dve stvari i, drugo, nekoliko simbolicnih pozicija moramo pazljivo da zaposednemo. Jedna od njih je i to mesto ministra unutrasnjih poslova, ne zato sto je ono toliko bitno nego zato sto javnost za to mesto vezuje velika ocekivanja, da se policija konacno vrati u okvire zakona, da nikada vise ne bude instrument politickih partija i vlasti, da ne bude upotrebljena protiv svog naroda nego protiv kriminalaca, tako da je to jedno osetljivo mesto i ja sam doneo odluku da ne donosim sam odluku nego da sa gospodinom Kostunicom o tome na miru prodiskutujem. Imamo razne ideje, u naredna dva-tri dana cemo imati i resenje ali mislim da to resenje nece biti niko poznat, niko vec politicki profilisan, niko za koga se vezuje neka partijska aktivnost, nego neko ko ce upravo profesionalno sa pozicija pravne drzave da pristupi tom svom mandatu i da postepeno policiju izvuce sa naslovnih stranica nasih novina i vrati je tamo gde pripada a to je da bude jedan svakodnevni sevis za potrebe gradjana.

B92: S druge strane ima odredjenih politicara iz DOS-a koji prakticno zele da budu na tom mestu. Kako cete im odgovoriti?

Djindjic: Pa ja sam se iznenadio da niko nije hteo da bude ministar za finansije a znatan broj njih je hteo da budu ministri policije. Ja mislim da su to bolesti starog vremena da se misli da je ono sto je najociglednija moc, a to ta policija to je najveca moc. Najveca moc je ako uspete da uredite odnose u zemlji a najosetljiviji problem u zemlji je ekonomija, plate, zadovoljstvo ljudi. Lako cemo za policiju ako ljudi imaju svoje plate, ako imaju posao, ako nema narkomanije. Policija se bavi samo ekstremnim izuzecima, sto znaci onima koji otpadaju od drustva cega ima u svakoj zemlji. I utoliko ja nemam razumevanja za te zelje i nemam nikakvu nameru da pravim kompromise personalne. Nije ta vlada ako je mi dobijemo nikakav plen koji se deli pa ce sada neko da dobije deo od butke, neko deo od vrata pa da nosi kuci i da odmah ispece i trosi, nego je to jedan mandat za promene. Ljudi glasaju za nas da bismo sproveli promene i mi moramo da tu vladu posmatramo kao instrument promena a ne kao instrument upravljanja i vladanja drustvom a pogotovo ne kao nagradu za neki minuli rad. Nema minulog rada u Srbiji. Postoje samo minuli troskovi i minuli dugovi. Svaki gradjanin, ako podelimo dug nase zemlje na gradjane, zaduzen je za cetiri hiljade nemackih maraka. Tu ima da se stvara, da se donosi, da se kreira, da se ideje stvaraju da bi se zemlja izvukla iz krize i samo oni ljudi koji su spremni da se zrtvuju dobrodosli su. Sada ima nekih koji kazu - ja cu da se zrtvujem tako sto cu da budem predsednik. Ima dosta takvih koji su se zrtvovali tako sto su bili predsednici. Mislim da je to bivsa prica. Zrtvuj se tako sto ces da budes tamo gde si najkorisniji a pusti druge neka procene gde si najkorisniji. Naravno, pristojno je da covek kaze - ja mislim da bi trebalo to da radim - ali jednom to da kaze i ako ne naidje na odobravanje onda treba da radi na onom mestu na kome njegovi partneri i njegova okolina misle da je najkorisniji.

B92: Rekli ste da je vas program da reformisete kompletno drustvo? Meni se cini da je to malo nemoguca misija s obzirom na cinjenicu da imamo koaliciju u eventualnoj buducoj vladi od 18 stranaka. Jedan deo teritorija okupirale su strane vojne silame, ostaci starog rezima se nalaze prakticno u svim institucijama sistema, imamo najvecu stopu nezaposlenosti u Evropi, privreda upropascena... Da li je dovoljno?

Djindjic: Da. Ima jedna indijanska izreka koja kaze "Sto je veci protivnik to je veca pobeda". Ne bi bilo izazovno biti u vladi Svajcarske ili Norveske, mada je verovatno pristojno i simpaticno tamo, ali ovo je zemlja u kojoj se postavljaju temelji jednog novog drustva i to je stvarno uzbudljivo i zato to podize adrenalin i omogucava izuzetne talase energije. Sve je moguce ako ono cime jedna zemlja raspolaze, a to su ljudi, na pravi nacin motivisete i stavite u funkciju zajednickih ciljeva. Nema nemoguce misije ako ljudi koji u njoj ucestvuju imaju cvrstu volju da je ostvare. Zadatak vlade je da aktivira te ljudske potencijale, a to su i sujeta, i ambicija, i volja, i zelja za uspehom mladih ljudi pre svega. Stara vlada je arcila ono sto je bilo najvrednije u nasoj zemlji a to su ljudi. Najmanje je cenila ljude, najvise je cenila ono sto je najmanje vazno a to je novac. Novca u svetu ima vise nego sto svetu treba i to visestruko vise, samo novac trazi zemlje u kojima postoje jake institucije, dobri zakoni, kvalifikovani ljudi, pouzdani partneri. Ako to postanemo, novca ce biti. A da sada trazimo novac na postojecim osnovama - nema sanse. Niko nece da baca svoj novac cak i da ga ima previse, cak ce radije u svom kaminu da ga pali i da se zabavlja nego da ga da vama da ga vi upropastavate. Znaci, redosled poteza je da narod cvrsto pozeli i da ima jasnu politicku volju da hoce promene. Ja mislim da je to narod pokazao. Da dodje vlada koja ce da napravi jasan plan tih promena, da pokaze da ce zajedno sa narodom u tim promenama ucestvuje a ne da sa daljinskim upravljacem sedi na Dedinju i uziva u luksuzu dok narod nosi cene tih promena i da se vidi korak po korak kako te promene napreduju, uspevaju i da svako moze na svojoj svakodnevici da ocita u kojoj se fazi te promene nalaze. Ja sam siguran da ce one uspeti i mislim da smo mi kao DOS shvatili taj prioritet, naime - ljude. Ljudi su prioritet, ljudi su najvazniji i njihova volja je najbitniji element. Ne ni tehnologija, ne ni napital, ne ni trzista. Ljudi sa njihovom energijom su kljuc svakog uspeha. Mi imamo sada tu energiju. Sada je vazno da je kao vlada oblikujemo tako da ta energija postane operativna a ne da se razlije kako se '90. godine razlila. Jer '90. godine smo imali isto ogromnu energiju u Srbiji ali smo imali jednog coveka koji nije znao sta hoce i onda je setao ljude po toj tadasnjoj Jugoslaviji od fronta do fronta i postepeno se ta energija istopila i cak je presla u rezignaciju i u negativnu energiju. Znaci, energije u zemlji ima dovoljno. Sanse su velike jer smo na celoj zemaljskoj kugli mi danas jedna od najpozitivnijih nacija. Znaci o nama se prica, lako je privuci paznju vaznih investitora. Treba stvoriti uslove u nasoj zemlji da ti investitori preuzmu rizik i da dodju i da uloze svoj novac. Sa njihovim novcem i nasom energijom mi ovde mozemo da vrlo brzo napravimo ne raj na zemlji ali normalnu zemlju u kojoj ce ljudi normalno da zive.

B92: Od cega cete poceti? Da li ce to biti demontaza starog sistema, dakle onoga koji je egzistirao ovde vec 50 godina i zasnivao se na necemu na cemu zapadne zemlje uopste ne rade, na ideologiji i na svemu ostalom, na personalnim promenama...

Djindjic: Noralno. Ne samo personalne promene nego razbijanje mehanizama koji su omogucili da se jedna manjina obogati na racun vecine i koje su omogucile da se donose nerazumne odluke a da niko ne moze da ih spreci i da mozete tek posle deset godina kada su posledice strasne da to presecete, umesto da je na pocetku vec postojao kontrolni mehanizam i kada se videlo da kola idu nizbrdo da je postojala kocnica da se to zaustavi. Ta kocnica je nezavisno sudstvo, nezavisna javnost, politicka scena na kojoj opozicija nije kriminalizovana, nije proglasena izdajnicima i petom kolonom nego je normalan deo legalnog politickog sistema. Naravno da je demontaza prvi uslov i ona je cvrsto povezana sa saopstavanjem narodu istine o postojecem stanju i razlozima. Mi ne mozemo da ljudima kazemo gde treba da idemo ako im ne kazemo gde smo sada. To gde smo sada je neprijatno. Poceli ste sa izlaganjem ali to ima i neke svoje brojke. Kako stoji nasa privreda, koliko je ljudi nezaposleno, koliko ljudi radi u preduzecima koja prave gubitke. Da kazemo ovako: 85% ljudi radi u drustvenim firmama, 85% ukupnog broja zaposlenih ljudi radi u drustvenim firmama. Od tih drustvenih firmi dve trecine su bankrot. Dve trecine bi po nasem zakonu trebalo da idu u stecaj. Sto znaci - 1.400.000 ljudi danas u Srbiji koji se vode kao zaposleni zapravo rade u firmama koje su bankrotirale samo sto to nije sudski objavljeno jer to nije moguce posto ne bi nista ni radilo. Svi bi bili bankrot. Znaci, to je realno stanje ali to realno stanje je posledica necega. Jer nisu svi bankrotirali. Istovremeno, imate banke koje po svom luksuzu prevazilaze svajcarske banke. Imate jednu, mozda je suvise ekstreman primer ali mozda ce ga gradjani razumeti, imate situaciju da su javna preduzeca - Naftna industrija, Srbijasume - novac koji imaju i koji je bio veliki, kao depozit davale bankama sa kamatom od 4% mesecno. Ta javna preduzeca su dobijala 4% mesecno za novac koji su davala tim bankama. Istoga dana je vlada od tih banaka uzimala kredite sa 15% mesecno, ili 12% mesecno u zavisnosti od situacije, sto znaci da je svoj novac davala istim bankama duplo jeftinije nego sto je od tih banaka istovremeno uzimala novac. Te banke su cvetale, ta preduzeca su propala. I sada imate Naftnu industriju Srbije kao najzaduzenije i najpropalije preduzece u Srbiji. Jedinstven slucaj na zemaljskoj kugli. Preduzece koje se bavi distribucijom energenata, nafte, pri cemu mi 25% nasih potreba nafte zadovoljavamo iz vlastitih izvora, sto znaci besplatno prakticno dobijamo naftu iz Vojvodine, i to preduzece je propalo. Ljudi moraju da znaju zasto se to desilo, kako se to desilo i u cije dzepove je taj novac isao. I, drugo, meni je zao ako neko pomisli da se ovde opet radi o nekoj nacionalizaciji ali te banke i ta preduzeca koja su se obogatila na racun takvih poslova morace da plate odredjenu cenu za razvoj nase zemlje.

B92: A sta ako su oni to radili po zakonima?

Djindjic: Radili su po zakonima, da, ali ce platiti porez na ekstra profit ostvaren u uslovima sankcija i blokade.

B92: Retroaktivno?

Djindjic: Naravno, svaki porez je retroaktivan. Taj zakon ili uredba bice doneti u novom parlamentu. Procenicemo kolika je bila korist od hiperinflacije, od primarne misije, od kupovanja deviza iz Narodne banke po kursu koji je bio deset puta nizi nego sto je bio realni kurs i od takvih finansijskih transakcija procenicemo kolika je bila dobit i prirodno je da u svakom uredjenom drustvu da se u uslovima rata, sankcija, prirodnih nepogoda, dobit koja je ostvarena i koja je izuzetna, da treba izuzetno da bude i oporezovana. I tu mozemo da se oslonimo, u Holandiji je posle rata bio takav zakon za one koji su saradjivali sa nemackim firmama i imali visoki profit u toku rata, platili su i visoki porez, '23. godine u staroj Jugoslaviji je donet zakon po kome su spekulanti, trgovci koji su se obogatili prodajuci vojsci brasno, bili oporezovani i to cemo da uradimo i mi. I to je demontaza. To je jedan deo demontaze. Drugi deo demontaze je istina o atentanu na Ibarskoj magistrali, ko je naredio ubistvo Curuvije, ko je ucestvovao u ubistvu Arkana, ko je oteo Ivana Stambolica i sta je sa njim, to je takodje demontaza tog sistema jer kroz istragu o tim slucajevima ce se videti kako je funkcionisao aparat represije prethodnog rezima. Kroz edukaciju javnosti tim putem ce biti onemoguceno da bilo kada neko uspostavi takvu represiju u buducnosti. To je jedan zdrav temelj istine na kome cemo onda graditi buduce drustvo u Srbiji koje ce biti imuno i, da tako kazem, osigurano od takvih anomalija kakve su bile ovih poslednjih deset godina.

B92: Sta mislite, koliko ce vam vremena trebati da uradite upravo to sto ste rekli? Dakle, da sprovedete sve istrage o svim malverzacijama i kriminalnim delima?

Djindjic: Mislim da treba poceti odmah, treba postaviti kratak rok recimo od tri meseca da bi bile pokrenute istrage i posle toga samo dovrsiti te pokrenute istrage, da se ne pretvorimo u jedno Dzems Bond drustvo, beskonacna misija i istrage 10 godina. Nego kazemo 100 dana imaju svi koji imaju nesto da prijave da traze da se nesto preispita. Posle tih 100 dana prosao je rok. U tih 100 dana formiracemo desetak ekipa pravnika koji ce preko racunovodstva, izvestaja Narodne banke, da rekonstruisu te glavne stvari. Naravno, ne mislimo mi da idemo u sitnice. Mi cemo samo najkrupnije ribe, za razliku od ranije kada su sitne ribe hvatane a krupne ribe prolazile sada ce krupne ribe da odgovaraju, sitne cemo da propustimo jer tih deset godina naravno da imaju neku svoju cenu i ne mozemo mi sada da vratimo na pocetak i da kazemo - puj pike ne vazi. Ajde sada sve ono sto je oteto, sto je pokradeno, sve to da vratimo, to nije moguce jer bi nas to zaustavilo u nasem razvoju ako bismo se toliko bavili prosloscu ne bismo uspeli da se bavimo buducnoscu. Ali prva stvar je da to treba da bude veoma javno, veoma transparentno, druga stvar je da treba da se ostavi vrlo kratak rok za pokretanje postupaka...

B92: Za tri meseca treba da imate i nezavisno sudstvo?

Djindjic: Pa za tri meseca treba da krenu istrage koje ce ici preko komisija i kada te komisije skupe odredjenu dokumentaciju, parlamentarne komisije, predace tu dokumentaciju sudstvu koje bi trebalo brzo da pocne da funkcionise, ne mora celo sudstvo ali dovoljna su dva ili tri tuzioca, tri-cetiri sudije za pocetak koji bi mogli sa ekspertima da taj posao urade na profesionalan nacin. A za rekonstrukciju ukupnog sudstva ce nam trebati malo vise vremena ali ja se nadam ne duze od godinu do godinu i po dana. Nasa namera je da pokrenemo postupak za izbor sudija i da pozovemo sve one sudije koje su proteklih 5-6 godina zbog sikaniranja, zbog neslaganja sa sudskom politikom, otisli u advokaturu, a to su uglavnom najbolje sudije tada bile, da se takodje vrate.

B92: Kako ce neko ko je imao 5.000 maraka platu kao advokat da se vrati na 200 maraka u sudstvo?

Djindjic: Zato sto je biti sudija jedna stvar koja imponuje i to je stvar i karijere, i sujete. Pitanje je zasto bi neko bio sudija od pocetka kada je mogao da bude svercer jer se to vise isplati. Zasto bi neko studirao medicinu i bio lekar i operisao za par hiljada dinara kada bi mogao da bude kriminalac. Ali postoje ljudske ambicije, ljudi vole svoj posao, biti sudija to je jedna vrlo ugledna i prominentna stvar i ja sam siguran i ja znam dosta advokata koji naravno zaradjuju mnogo vise ali kojima je zao sto ne mogu da budu sudije jer oni su sanjali u svojoj mladosti da ce ici tim putem i da ce imati tu karijeru. Nije novac sve ako postoji obozavanje, ako postoji jedna uredjena organizacija gde ljudi rade svoj posao po svom znanju i svojoj savesti. Mislim da mi mozemo mnoge dobre ljude da vratimo samo promenjenom atmosferom, promenjenom klimom i jednim drugacijim odnosom drustva prema njima. I to je ono sto mi u pocetku mozemo da pruzimo ljudima - uvazavanje, uvazavanje i misiju da znaju da rade na jednoj dobroj stvari. A kasnije kada se privreda oporavi naravno da ce visokoaktivne profesije, kao sto su lekari, kao sto su sudije, biti adekvatno i finansijski nagradjeni.

B92: Ali, u svakom slucaju, sudije, da se neko ne bi usudio da ih podmiti, ne mogu da imaju samo 200 maraka plate. Odakle cete njima obezbediti vece plate?

Djindjic: U prvih godinu dana to ce biti putem donacija i odredjenih usteda pre svega na sfercu nafte i cigareta, bice u budzetu stvoren prostor za bolje nagradjivanje iz budzeta i sudija i policajaca i nastavnika i lekara. Znaci svi oni koji treba da podignu kvalitet institucija i sistema bice dobro nagradjeni zato sto podizanjem kvaliteta institucija mi postajemo privlacni za investicije. Investicije dolaze u zemlju u kojoj su cvrste institucije, u kojoj je dobro upravljanje institucijama i u kojoj je radna snaga relativno kvalifikovana i fleksibilna i moze da se prilagodi modernim tehnologijama. Dobre institucije podrazumevaju logicne zakone, nije vazno samo da imate dobro sudstvo nego da i zakoni budu logicni, jer ni najbolji sudija se ne moze snaci ako imate 235 osnova za oporezivanje. Znaci 235 raznih taksi, dazbina, poreza, doprinosa itd., nema tu suda koji moze da se snadje. Znaci, svesti to na 5-6 kao sto postoji u Evropi i onda ce lako biti privrednom sudu da donosi presude u tim sporovima. Jake i cvrste institucije su od zivotnog znacaja za privlacenje investitora u nasu zemlju i zbog toga gradjani ne treba da se ljute ako oni koji su zaduzeni za te institucije budu adekvatno nagradjeni. Naravno, oni moraju da budu profesionalci, oni moraju da taj svoj posao rade na profesionalan nacin. Da bi se sve to desavalo, nije dovoljna samo volja vlade. Za to je potrebno da tzv. civilno drustvo, a to znaci taj nevladin sektor, to znaci razliciti instituti, nezavisni mediji, javno mnjenje, da nadgledaju taj postupak i da postoje institucije kojima se prijavljuje svaki pokusaj vrsenja uticaja na sudiju. Mi cemo u prvih godinu dana organizovati i osnovati citav niz tih kontrolnih institucija koje ce biti delimicno u parlamentu, delimicno izvan parlamenta, gde ce gradjani od kojih se trazi mito, gradjani koji znaju da je neko podmicen, gradjani koji misle da su videli neki dokaz da u drzavnom aparatu, u vlasti, postoje nepravilnosti, moci to da prijave a te institucije, izmedju ostalih i narodni advokat, imace ovlascenja da ta pitanja pokrecu i pred pravosudnim organima i pred parlamentom. U prvoj fazi, dok se ne ustale te nezavisne institucije, celo drustvo ce morati da nadgleda taj proces jer je korupcija usla u pore nasega drustva i nije logicno ocekivati da ce ta vlast preko noci da se promeni makar ko bio na vlasti, jer toliko je mogucnosti za zloupotrebe da ce mnogim ljudima to da se desi a oni nece to ni primetiti. Zato mora neko drugi da bdije nad tim, neko drugi ko ne moze da bude korumpiran jer je izvan toga. Na primer Otpor. Mi smo za to da Otpor koji je vrlo zasluzan za ovo sve sto se desilo formira jednu vrstu malog nadzornog odbora i da se gradjani koji imaju neke primedbe javljaju da se tu 3,4 advokata angazuju, da se cak neki mali fond drzavni odredi iz kojeg ce oni biti placani...

B92: Ipak, kontrola drzave?

Djindjic: Imacemo advokate koje oni angazuju, oni ce biti placeni, ali ce oni biti nezavisni, slobodni i bice vrlo neprijatno ako se sada u novinama pojavi da oni kazu - dobili smo pouzdane informacije da taj i taj policajac uzima reket, ili da taj i taj politicar daje dozvole za nesto i za to dobija proviziju, ili da je to sto se tamo gradi njegovo vlasnistvo, ali na ovo ime itd. Mislim da je takva mreza kontrolnih institucija u stanju da obezbedi jednu tranziciju ovoga drustva od jedne vrlo korumpirane vlasti do jedne transparentne, demokratske i nekorumpirane.

B92: Da li ce i ono sto fakticki jeste ustavom razdvojeno, dakle izvrsna funkcija i sudska funkcija, da li ce se to i u kom roku razdvojiti?

Djindjic: Odmah ce se razdvojiti, bez roka. Naprosto, i tom kontrolom javnosti ce biti onemoguceno da sudovi deluju kao instrument vlasti. Takodje policija. To su te tri funkcije koje moraju da budu razdvojene, policija, sudstvo, vlada, znaci zakonodavna, sudska, izvrsna vlast moraju da deluju relativno samostalno jer inace dolazi do zloupotreba. Sve to je naravno u funkciji ekonomije. To nije u funkciji da se mi lepse osecamo, gladni, bosi i bez para, nego je to u funkciji pokretanja privrede. Privredi trebaju te institucije. Ako nema tih institucija, onda se ne zna odakle dolazi novac, ne zna se gde odlazi novac i ne zna se ko je odgovoran za novac. Sve te institucije imaju ulogu da unesu svetlo i red u finansijske tokove. Ti finansijski tokovi su jednim delom finansijski, drugim delom proizvodno-privredni i najveci posao i najvazniji zadatak te vlade mora da bude podrska privrede. Prvi put cemo imati vladu koja je servis privrede a ne servis ljudi koji su u vladi. To ce biti vrlo ocigledno po aktivnosti i po brzini reagovanja vlade na sve probleme koji dolaze iz privrede a kojih ima milion. Ne postoji nijedna oblast privrednog zivota u Srbiji koja nije opterecena ogromnim problemima i ti ljudi vec sada vide veliko interesovanje kod nas u DOS-u i kod nasih eksperata za njihove probleme i oni dolaze i konsultuju se i traze savete i traze pomoc u pronalazenju stranih investitora i vec sada to postepeno funkcionise. Medjutim, tek kada dobijemo vladu, privrednici u Srbiji ce videti sta znaci imati podrsku. Sta znaci to da vas neko podrzava zbog vas a ne zbog njega samog, jer vladi je vazno da je privreda u zemlji uspesna. Staroj vladi je bilo vazno da imaju korist od privrede jer ako nemaju korist njih to vise ne interesuje. Sta briga vladu za neko preduzece od koga ne mogu da naplate nesto. Medjutim, to je pogresno. Uspeh vlade se meri uspehom drugih, a ne njenim uspehom. Vlada je kao srce koje pumpa. Ona nije ruka, nije noga, ali njen uspeh je u tome ako organizam funkcionise, a ako srce ide na takmicenje u lepoti pa se kaze - srce je najlepsi organ. Ne, srce je nevidljiv organ. Ono svoju funkciju ima u tome da obezbedi drugim organima da rade. I takva mora da bude vlada. Nasa bivsa vlada je bila sve drugo nego to srce koje je pumpalo energiju i krv u organizam. Ona je trosila, ona je uzimala od organizma, uzimala od preduzeca, uzimala od naroda i zato smo dosli do ove bede u kojoj se sada nalazimo. I treci veliki zadatak te vlade je jedan koncept resavanja problema. Nema sanse da se spontano rese socijalni problemi jer mi imamo preko 1.500.000 nezaposlenih ljudi, imamo ogroman broj ljudi u firmama koje su propale, deset godina izostanka iz tehnoloskog razvoja. Ako kazemo da ce sada prirodnim putem sve to da bude reseno, to nije realno. Mi moramo da imamo jedan jasan koncept ciji ce glavni stav biti da cenu tranzicije i cenu transformacija ne smeju da plate najsiromasniji i moramo da imamo zastitne mehanizme da zastitimo ugrozene slojeve stanovnistva od cene reformi jer ta cena mora da se plati. I da pokusamo da tu cenu ravnopravno podelimo. Najveci deo na one koji imaju najvise, a najmanji deo na one koji imaju najmanje.

B92: A koja ce cena biti? Gradjane zanima koja cena reformi ce biti? Koliko ce biti zaista nezaposlenih?

Djindjic: Nece se broj nezaposlenih povecati. Broj nezaposlenih ce se smanjiti, naravno...

B92: Ali ce mnogi dobiti otkaze?

Djindjic: Ne, nece. Niko nece dobiti otkaz. To bi bilo tragicno da u zemlji sa najvecom nezaposlenoscu u Evropi i najmanjim platama u Evropi reforme krenu smanjivanjem plata i povecavanjem nezaposlenosti. Ali cena ce biti u tome da ce morati da se radi, kao prvo. Drugo, cena ce biti u tome da ce ljudi morati da uce ponovo. Posle deset godina u zapecku, mimo svetskih tokova, mimo svetskog trzista, inzenjeri ce ponovo morati uvece, kada deca legnu da spavaju, da u kuhinji otvore knjigu, da upale kompjuter, idu na internet, i malo pocinju da se obrazuju iz svoje oblasti koju su zapustili jer nisu ni imali prilike, nije ni bilo potrebno. I to je visoka cena ako se vi sa 40 ili 50 godina vratite u skolske klupe i ponovo idete na ispite, ali sami pred sobom i pred trzistem, onda je to najveca cena koju jedno drustvo mora da plati jer ono menja samog sebe. Ta promena na samome sebi je mnogo teza nego promena spolja i zato ljudi vise pristaju na to da ne ucestvuju u necemu, da im se garantuje neka relativna stabilnost a neka drugi neko to tamo radi, ali to vise nije moguce. Znaci, nase drustvo mora iznutra da se menja, a to znaci da svaki pojedinac mora na samome sebi da vidi sta mora da promeni. I to je bolno. Jer su se ljudi odvikli od konkurencije, od takmicenja, od rizika, navikli su se na nizak stabilan nivo. Imas 50 maraka ali ne radis nista, ne moras mozda ni da ides na posao. Imas subvencionisan hleb, mleko, osnovne stvari. Nekako skrpis kraj s krajem da ti dete ode u skolu, da se vrati iz skole, znas da nece moci da se zaposli kada zavrsi skolovanje ali nesto ce vec da se desi. I tu se uigrao taj jedan nizak standard i ljudi su pristali na njega. Tu se doslo do dna i dalje ne moze i sada nije resenje da se podigne malo taj nivo pa da kazemo ajde opet narod da zivotari i da se ne bavi politikom i drzavnim pitanjima. Ne. Nego je resenje u tome da se u svakom coveku aktivira taj potencijal i da salo koje smo na mozgu i na drustvu nakupili ovih deset godina bude skinuto i da ponovo prorade misici. Mnogo je prijatnije jesti kolace nego jesti sirovu sargarepu. Ali je zdravlje nesto sto je pojam zivota. Ako samo jedete kolace, onda cete da umrete od srcanog udara.

Ucestvovati u postavljanju demokratske pravne drzave u Srbiji, to je izuzetna privilegija, izuzetna cast i vi ostajete upisani u istoriji. Mislim da je to jedna vrlo fer ponuda. Kada vam kazemo - mi imamo poverenja u vas da dodjete da zajedno sa nama postavljate temelje moderne Srbije, mislim da je to vrlo fer ponuda sa nase strane i ja sam siguran da cemo privuci dovoljan broj nasih patriotski raspolozenih ljudi koji ce taj finansijski element da stave u drugi plan. I to je onda jedna kombinacija. Nama sada nije dovoljno samo znanje eksperata koji su i u starom rezimu bili eksperti, jer oni da su dosta toga znali ne bi oni ostali tu. Oni koji su bili najbolji u svojim profesijama, tim finansijskim, ekonomskim, osamostalili su se i oni nisu radili u aparatu. I tesko je naci u aparatu vrhunske strucnjake. Postoje ljudi koji su pristojni strucnjaci, i sigurno da nije bilo za mnoge ljude izbora, ako se neko bavi racunovodstvom ili nekim finansijama i radi u Ministarstvu za finansije i ako se ne slaze sa politikom Mirka Marjanovica, pa sta da radi, tako da je veliki broj ljudi bio u toj administraciji zato sto nije imao drugog izbora i ne treba ih osudjivati zbog toga. Ali treba proveriti njihovo znanje. Nasa je ideja da se napravi jedan test za 40.000 ljudi koji rade u administraciji i da se na osnovu tog testa snimi stanje, da se vidi kakvo je njihovo znanje, kakva je njihova motivacija, kakva je njihova inteligencija, kakvo je njihovo opste obrazovanje i koliko su oni spremni da uce. Mi zelimo da najpre reformisemo sami sebe, tj. drzavnu upravu, administarciju. Jer ako hocete da operaciju izvedete, morate da imate najpre cist instrument, ostar instrument. Taj instrument, to je ta vlada sa njenom administracijom. Ona mora da bude perfektna da bi mogla u vrlo teskim uslovima naseg zivota da neke promene obavi. Ako je ona poluprofesionalna i naidje na teske uslove, tesko moze neki dobar rezultat da iz toga proizadje. Ocekujem jednu vrlo svezu energiju sa strane. Vec imamo dvojicu ili trojicu. Recimo, Bozidar Djelic koji je predvidjen za ministra za finansije jeste decko koji godisnje ima milion maraka platu. Tu gde on sada jeste on ima milion maraka platu, i on je dosao da bude ministar za finansije. Zena mu je Francuskinja i ima probleme da dodje u Beograd. Nije samo plata u pitanju nego ti ljudi imaju svoje porodice u Americi, u Engleskoj, u Francuskoj. On je spreman da bude tu najmanje godinu dana, srecom od svojih poslodavaca je dobio dozvolu za to jer oni isto zele da podrze demokratske procese na Balkanu, tako da ce to da bude jedno od najlepsih poglavlja nase istorije kada se bude za dve-tri godine pisalo ko je u ovome ucestvovao, videcete koliko bisera nasih je rasuto po svetu i koliko od njih je zapravo emocionalno vezano za ovu zemlju. I to ce biti sjajna prica koja ce moci da sluzi buducim generacijama kao pouka da idealizam nije staromodan, da idealizam jos ima svoju snagu i da srecom kod nasih ljudi koji su uspesni u svetu ima mnogo vise idealizma nego sto se pretpostavlja.

B92: Ti ljudi su uglavnom radili u razvijenim ekonomijama ali sada dolaze na teren gde je potpuno sve razruseno. Kako ce da se snadju?

Djindjic: Onaj ko je uspesan tamo gde je najteze bice uspesan svuda. Ako ste vi na americkom trzistu uspesni...

B92: Ali tamo postoje zakoni i uredjeni sistemi...

Djindjic: Najteze trziste je trziste razvijenih zemalja. Ovde postoje drugi problemi ali konkurencija, kvalitet, manevarski prostor je ovde mnogo veci nego u jednoj zemlji gde imate kao protivnike zmajeve, firme koje 24 sata dnevno razmisljaju, rade, prave planove, tako da onaj ko je uspeo u Vol stritu, tamo gde nema sekunda jednog dekoncentrisanosti, taj ima takvu energiju, takvu licnu koncentraciju i takvu sposobnost analize i vidjenja gresaka da nema sanse da ne uspe i ovde. I, drugo, to su ljudi koji su uglavnom imali iskustva sa istocnim trzistima, znaci sa Rusijom u oblasti industrije, energetike, finansija, sa svetskim trziste, to znaci i sa nerazvijenima i sa Afrikom i sa Azijom, tako da oni po prirodi stvari imaju iskustva koja su globalna, pri cemu gospodin Djelic, koga sam pomenuo, ima cak iskustva u tranziciji Poljske, Rusije, i privatizacije velikih kompanija u Francuskoj gde je bio i konsultant. Uglavnom su to ljudi koji su imali iskustva u zemljama koje su delimicno slicne nasoj i koje su prosle neke faze koje nas tek ocekuju.

B92: Sta ce ti novi ljudi da rade sa velikim javnim preduzecima, tzv. gubitasima? To su ogromne industrije sa velikim brojem zaposlenih, fakticki zaposlenih koji u stvari nista ne rade, zaostale tehnologije. Sta ce npr. da se radi sa "Zastavom" iz Kragujevca?

Djindjic: Pa naci cemo partnera koji ce biti spreman da "Zastavu" kao trziste kupi. Pogledajte "Skodu" i "Folcvagen", zasto mislite da je "Skoda" bila u boljem stanju nego sto je sada "Zastava". Postoji nekoliko stvari koje su vrednost nekog preduzeca. Tehnologija je najmanja vrednost. Najveca vrednost su ljudi koji umeju nesto da rade i trziste. Pri cemu je trziste delom domace a delom trziste koja investitor donosi sa sobom. "Folcvagen" ima svoja trzista i tu "skodu" ne kupuju samo Cesi nego je kupuju oni ljudi u zemljama gde "Folcvagen" ima pristup. Ako uspemo da dovedemo "Folcvagen", ili bilo je razgovora sa "Fijatom" ili sa nekim drugim, sa "Tojotom", a pod ovim uslovima sada relativno stabilne politicke situacije, dobrih zakona o stranim investicijama, zasticenosti investicija, gde ti investitori znaju ako uloze da ce to biti zauvek njihovo, dok to ne prodaju, a nece doci neki Seselj ili neka Mira Markovic da proglase revoluciju pa da im to uzmu, mislim da postoje visoke sanse da vrlo brzo nadjemo stranog investitora koji ce da ceni kvalifikovanost naroda u Kragujevcu koji je 20-30 godina radio u automobilskoj industriji a nisu sa drveta sisli pa sad treba da uce kako da se nesto zasrafi. To je jedan veliki kapital kada imate industrijski edukovanu radnu snagu i, drugo, to nije malo trziste. Balkan nije malo trziste. "Zastava" je imala svoje trziste i u drugim zemljama, u Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji. Neki novi proizvod koji bi se mozda zvao ne znam ni ja - "Nova zastava" - sigurno bi nasao svoje kupce tamo gde su stara "zastava" i stari "jugo" imali svoje kupce. To je jedino resenje za "Zastavu". Medjutim, sustina je u tome da se napravi jedna beskompromisna analiza nase privrede i da se vidi koji delovi su zdravi zato sto su zdravi, kao sto je "Rubin", kao sto je "Soko Stark", kao sto je "Hemofarm", postoje firme koje su vec sada zdrave.

B92: A da li ce ostati zdrave ako se ovo trziste otvori?

Djindjic: Naravno da ce ostati. Oni vec sada izvoze 90% svojih proizvoda. "Soko Stark" 90% svojih proizvoda i sada izvozi na druga trzista, pri cemu ima ogromne barijere na zapadnim trzistima koje cemo mi ukloniti. Izvozi i na istocna trzista i ima kvalitet koji je evropski. Ako vidite bombonjeru "Soko Stark", vi ne mozete da razlikujete bombonjeru koja je proizvedena u Holandiji ili u Svajcarskoj. Sasvim sigurno ne mozete ni po kvalitetu ni po dizajnu, ni po pakovanju. To je evropski proizvod. Ima jedan broj firmi koje imaju evropski proizvod. Njima treba otvoriti put ka trzistima, medjudrzavnim sporazumima skinuti te barijere, tu ekstra carinu koju nasi proizvodi placaju i vec se na tome radi. Drugo su firme koje su relativno propale ali imaju perspektivu jer imaju perspektivna trzista. To je recimo gradjevinska industrija. Ja sam juce u Berlinu razgovarao sa ljudima iz nemacke vlade da omoguce nasoj gradjevinskoj operativi da obavlja neke poslove u Nemackoj kao deo ekonomske pomoci nama. Nase firme ne mogu da konkurisu tamo zato sto nismo clanice Evropske unije. Ali u paketu ekonomske pomoci zasto bismo mi dobijali pomoc samo u novcu, koja je relativno mala. Zasto se ta pomoc ne bi sastojala u tome da oni kazu - evo, odredjeni broj gradjevinskih poslova koji se tamo obavlja mogu da obavljaju i vase firme. Medju arapskim zemljama, gde smo bili vrlo prisutni kao gradjevinska operativa, gradi se, svuda se gradi, ljudi saradjuju, potrebni su stanovi, potrebni su putevi. Gradjevinska industrija u Srbiji je propala ali njena trzista nisu propala. I konacno, trece su firme koje nemaju ni trzista i koja su u losem stanju. To ce biti problem.

B92: Cini mi se da ih je najveci broj?

Djindjic: Trenutno ima oko 900 velikih firmi i one prave ogroman gubitak, ali to je onda problem za jednu pazljivu rekonstrukciju a ta rekonstrukcija se sastoji najpre u otvaranju novih preduzeca u preradjivackoj industriji, u sektoru usluga, sektoru modernih tehnologija. Mi nemamo nijednu stvarnu fabriku elektronike u Srbiji.

B92: Pa nemaju ni na zapadu toliko rasirenu, sve se pravi u Aziji.

Djindjic: Pa pravice se kod nas. Pravi se u Aziji zato sto je tamo jeftina radna snaga i kvalifikovana. A kada kazemo jeftina, mnogo je skuplja nego kod nas. Zasto ne bi neka od fabrika cipova ili elektronike bila u Nisu npr. Postoji Elektronska industrija Nis koja u stvari ne radi, ali postoje ljudi koji su ucili skolu za to.

B92: Ali su mnogo davno ucili.

Djindjic: Dobro, ali ako su oni nekada znali da prave "ficu", lakse ce da se nauce da prave "mercedes" nego ako su pravili klikere pa sada treba da prave "mercedes". Mnogo je lakse nauciti nase ljude nego sto je bilo u Tajvanu ili u Singapuru gde su prvi put videli kompjuter onda kada su im ga doneli. Ove propale industrijske grane mogu da se saniraju samo tako sto ce paralelno da se otvaraju novi poslovi i da se postepeno radna snaga prekvalifikuje u tom jednom nacionalnom projektu koji sam pomenuo, socijalnom projektu, na racun drzave da se prekvalifikuje, uz pomoc stranih donacija, i da se postepeno te propale firme kao brodovi koji tonu camcima prebacuju na neke manje brodice, privatne firme. I to je jedan projekat koji nece trajati kratko, verovatno 3, 4, 5 godina ali koji mora da ide po jasnom planu. Ne sme da ide stihijski. Kao sto kad tone brod, ako putnici krenu stihijski da se spasavaju, svi ce da poginu. Znaci, to je bila greska u Rusiji, to je bila greska u Rumuniji, to je bila greska u Bugarskoj, delimicno je to bila greska i u Poljskoj i u drugim slicnim zemljama jer oni su krenuli bez iskustva. Mi imamo njihova iskustva. Njihovo iskustvo je lose iskustvo. Nama treba jasan plan i to za svako od tih velikih preduzeca vrlo precizan, konkretan plan. Za svaki region precizan plan, i ono sto je vazno i sto je u nasem programu da kazem cetvrta kljucna stavka - prva je bila nekorumpirana drzava, cvrste institucije; druga je bila podrska ekonomiji na ovaj nacin na koji sam rekao; treca je socijalni program; cetvrta je vracanje opstinama i Vojvodini finansijske samostalnosti. Vracanje lokalne samouprave i regionalnog razvoja u Srbiju. Mi moramo svaki taj region da posmatramo za sebe, borski region, to nije samo rudnik u Boru i 21.000 zaposlenih, to je sudbina 500.000 ljudi koji tu zive, koji su vezali neke svoje zivote, neke svoje biografije za to. Sada treba da dodje neko i kaze - to da zatvorimo, to je neprofitabilno - to je glupo, katastrofalno glupo u drzavnom smislu jer vi unistavate, prakticno citav jedan region. Tako da ta koncepcija razvoja mora da polazi od specificnosti svakog regiona i industrije koja je u njemu tradicionalno bila razvijana i koja je sada dosla u krizu, ali i koja mora da se posmatra kao atribut tog regiona. Kao sto je Leskovac, kao sto je Prokuplje, kao sto je Sabac, kao sto je Zrenjanin. Tu nema jedinstvenog merila pa da se kaze - e sad su tih 100 preduzeca gubitasi, hajde da ih zatvorimo. Ne. Svako od tih preduzeca ima neku svoju sudbinu, neku svoju biografiju, i desetine hiljada malih ljudskih sudbina koje su vezane za to. I ta vlada mora svaku tu ljudsku sudbinu da ozbiljno shvati i da se duboko zamisli nad tim koja odluka ce kakve posledice proizvesti za pojedine ljudske sudbine. Jedino takva vlada moze da dobije podrsku za reforme jer vlada koja bi vodila racuna samo o ekonomiji a ne o ljudima ne bi zasluzivala ni moju podrsku. Naljutili su se neki kada sam ja rekao da mi necemo slusati MMF nego cemo slusati svoj narod i onda su iz centrale MMF-a i rekli: vi hocete u MMF a vec sada najavljujete da necete da postujete... Ja sam rekao: "Ne, mi koji ovde zivimo, najbolje znamo sta narodu treba i kako je stanje u narodu. I to da meni sada neko iz Njujorka posalje recept za moju bolest a nije me ni video, nije me ni pregledao, ne treba mi to". Mi moramo da na osnovu cinjenica, bez iluzija, na osnovu realnog snimka stanja trazimo najbolje resenje. Posto smo mi sigurni u to da su medjunarodne finansijske organizacije zainteresovane za uspeh svojih finansijskih lekcija, a ne za principe, nego za uspeh, mi cemo da im pokazemo kako moze da se uspe u Srbiji. Mi cemo da im kazemo sta treba uraditi da bi se u Srbiji uspelo i to mozda nije isto kao sto je uradjeno u Rusiji.

B92: Upravo sam to hteo da vam kazem. U istocnoj Evropi nijedna reforma zapravo nije uspela do kraja.

Djindjic: Nije.

B92: Cak ni u Sloveniji. U Sloveniji se tek sada vratila na nivo iz '89.

Djindjic: Ne bas. Slovenija sada ima veci bruto socijalni proizvod nego Grcka. Slovenija sada vec ima vece plate nego sto imaju Grci i Slovenija je najdalje otisla. Oni nisu mnogo u nekim sektorima, recimo u bankarstvu, nisu uopste izvrsili privatizaciju, jako malo imaju stranog kapitala, ali su zato uspeli unapredjenjem svog menadzmenta, znaci i dobrim plasmanom svojih potencijala, resursa, uspeli su da vrlo brzo podignu ukupni nivo svoje privrede. Ali oni su imali bolju startnu poziciju, dobru infrastrukturu, bili su urbanizovani. Mali su, pregledni su, lakse je upravljati tom zemljom, tako da je njihova pozicija povoljnija nego sto je nasa. Ali, u svakom slucaju, iskustva tih drugih zemalja, pre svega Rusije, Ukrajine, Bugarske, Rumunije, vrlo su poucna i u najmanju ruku poucna zbog gresaka koje su tamo pravljene ako ne bas toliko zbog uspeha. Ali ima nekih drugih zemalja u kojima je manje gresaka pravljeno pa se sve to moze kombinovati i mozemo da napravimo jedan specifican recept koji je primeren nasoj situaciji.

B92: Reforme, dakle promene naseg drustva, koliko nam godina treba za to?

Djindjic: Pa mislim da u prva tri meseca mozemo da manje-vise rascistimo sa prosloscu da se sazna sta se desilo, ko je kriv za to u nekom krivicnom smislu, da nam trebaju ta prva tri meseca da odredjene konkretne zakone pokrenemo a to je poreski zakon, koji treba da pojednostavi poslovanje, da uvedemo apsolutnu kontrolu na granicama, znaci nema svercovanih cigareta, nema svercovane nafte, nema neplacenih carina i time da dobijemo u budzetu manevarski prostor za penzije, plate koje se placaju iz budzeta. To mozemo u prva 3-4 meseca. Treba nam jedan novi zakon o privatizaciji i treba nam citav sistem kontrolnih mehanizama da se ta privatizacija ne izrodi u korupciju. Za to nam treba sest meseci. Mislim da nam je sest meseci potrebno da udvostrucimo plate, da sa sadasnjih 70-80 maraka dodjemo na 160-180 maraka, znaci u leto sledece godine ili u jesen sledece godine i da recimo u septembru krenu u realizaciju velike investicije u infrastrukturu. To znaci u autoput u zeleznicu, verovatno u aerodrom, energoprivredu.

B92: Krediti ili donacije?

Djindjic: Donacije. U prvoj fazi donacije, a onda posle videcemo za sta kredite.

B92: Koliko sredstava treba za to?

Djindjic: Mislim da ce dve milijarde maraka biti potrebno za postavljanje osnove za infrastrukturu. 80% nasih puteva potpuno je upropasceno i te najvaznije ako uspemo da popravimo, to ce biti vec veliki napredak. Zeleznica je apsolutno na nuli. Prugom Beograd - Bar uopste ne mozete da idete. Ja ne znam da li uopste neko ide vozom po Srbiji jer taj voz ide prosecnom brzinom 45 km na sat. Skoro da biste na konju brze stigli. To su veliki projekti i time ce se pokrenuti i te pratece privredne grane, pre svega poljoprivreda. Imamo nameru da jedan veliki projekat rehabilitacije farmerstva u Srbiji pokrenemo. Ima oko 200 velikih napustenih farmi u Srbiji, sto stoke sto raznih drugih zivotinja, kokosaka, pilica, gusaka, curki, sto je jedno veliko trziste. Prakticno, recimo, samo na izvozu fazana Madjarska milijardu maraka godisnje ima, mesa, pasteta, raznih proizvoda od fazana. To moze sve da se uradi u prvih 6 meseci i da se nadamo da ce onda direktne investicije poceti da pristizu pocetkom 2002. godine. Mi cemo odmah da trazimo clanstvo u svim medjunarodnim organizacijama specijalizovanim za borbu protiv korupcije i trazicemo da njihovi monitoring organi budu prisutni. Ako traze izvestaj o budzetu, trosenju budzeta, dobice izvestaj. I moci ce da ocene da li smo mi zemlja u kojoj postoji korupcija i u kojoj meri. Trenutno smo medju 100 zemalja otprilike na 3. mestu po korupciji i ja garantujem da cemo za godinu dana pasti na donju polovinu. Korupcije, naravno, ima ne samo u vlasti nego i u skolstvu i u zdravstvu, i svuda gde su neke usluge, ali mi cemo prvo krenuti sa ciscenjem korupcije u vlasti. Znaci, ako u prvih godinu dana stabilizujemo institucije, donesemo osnovne logicne zakone, te velike infrastrukturne projekte pokrenemo, podignemo malo nivo upravljanja u preduzecima i napravimo plan za sanaciju tih preduzeca, u drugoj godini ocekujem direktne investicije, ocekujem da onda dodju razni, pomenuti "folcvageni", "fijati", razne privatne strane kompanije koje zele da proizvode u nasoj zemlji i onda ocekujem da od 2002. godine krene stvarni privredni oporavak, pravljenje novih firmi, ne samo saniranje starih nego zaista stvaranje i novih proizvoda i novih firmi i zaposljavanje ljudi. U medjuvremenu, naravno, pokusacemo da kvalifikovanost nase radne snage maksimalno podignemo na nivo tih novih tehnologija. Mi ne zelimo da budemo zemlja jeftine radne snage. Mi zelimo da budemo zemlja radne snage koja je jeftinija nego u Evropi. Ali koja je skuplja nego u nerazvijenim zemljama. Koja nije dolar dnevno nego je 50 dolara dnevno, ali nije 200 kao sto je u Austriji. Sto znaci da nasi proizvodi moraju da imaju evropski kvalitet, nasa radna snaga mora da ima evropski nivo da bismo privukli investicije jer smo jeftiniji nego Evropa ali kvalitet nam nije losiji. To je nas cilj i mislim da uz disciplinu u organizaciji drustva, uz maksimalnu kontrolu vlastu, uz motivisanost ljudi da sve to rade, uz politiku cistih ruku da se vidi da niko licno nema koristi od te politike nego samo zemlja, ja sam siguran da cemo uspeti. Izazov je veliki ali ako uspete, pocast je velika. Nema velikih poslova bez velikog rizika. Ovo je veliki rizik. Ja sam svestan toga da nijedna vlada koja je usla u tranziciju nije prezivela tu tranziciju. Ovo ce biti prva. Nije niko uspeo da diktatora smeni na takav nacin kao mi. Niko nije sto dana demonstrirao kao sto smo mi demonstrirali. Mi smo prvaci po mnogim stvarima, prvaci sveta u politickom smislu, pa bicemo i u ovome. Pokazacemo svetu da je moguce Srbiju za dve ili tri godine potpuno reformisati a da narod bude zadovoljan, da vlast ostane cista, nekorumpirana, i da steknemo poverenje onih investitora koji traze bezbedne uslove da bi investirali.

***

Mi vodimo Balkan u Evropu
Minhen, 29. novembra 2001.

Premijer Vlade Srbije Zoran �indic je u intervjuu za dana�nje izdanje minhenskih dnevnih novina Zi Dojce Cajtung (Sueddeutsche zeitung) govorio o ekonomskoj pomoci Jugoslaviji i kosovskim izborima. Prenosimo prevedene delove ovog intervjua:

"Nakon deset godina provedenih van medunarodnih organizacija, mi smo bili u dilemi da li da cekamo dok ne dodemo do finansijskih sredstava, preko Svetske banke, Medunarodnog monetarnog fonda i drugih finansijskih organizacija. Dilema je bila da li odmah poceti sa reformama, uz rizik da nas deo populacije ne razume. Mi smo se ipak odlucili za brze reforme. Za hrabru fiskalnu i budžetsku politiku, za slobodne cene i smanjena socijalna davanja. Zbog toga su se pojavili deficiti koje pokrivamo borbom protiv crnog trži�ta i �verca".

O ekonomskoj pomoci koja stiže sa Zapada:

"Mi primamo humanitarnu pomoc. Ali nije stigla konkretna ekonomska pomoc i nije bilo ozbiljnih investicija. Rat na Kosovu je naneo direktnu �tetu ekonomiji i infrastrukturi u iznosu od približno 10 milijardi maraka. Logicno bi bilo da smo dobili bar milijardu maraka za infrastrukturu, za rekonstrukciju mostova i saobracajnica. Na� narod to ocekuje. A nama je to i obecano. Bez te pomoci mi cemo da izgubimo ulogu posrednika na putu ka Evropi za ceo Balkanski region".

O kosovskim izborima i situaciji na Kosovu:

"Mi nudimo koegzistenciju i �iroku autonomiju kosovskim Albancima. Nezavisno Kosovo vodilo bi ka cepanju Makedonije i sukobima u multietnickoj Bosni. Pored toga, kosovski Albanci bi imali problema na putu u Evropu, ako bi im u buducnosti Srbija bila protivnik. Ostala bi im samo Albanija i Jadransko more, pa bi mogli samo da plivaju u Evropu".

***

Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije
Ogledalo B92
18. januar 2002.
Gost: Zoran Djindjic, predsednik Vlade Srbije
Autor: Jelena Kosanić

B92: U emisiji Ogledalo B92 govoricemo o tome kakav je zivot u Srbiji. O tome razgovaramo sa premijerom Srbije gospodinom Zoranom Djindjicem. Pre nego sto pocnemo da razgovoramo o reformama i o Vasim prognozama i obecanjima o tome kako cemo ziveti u ovoj godini, pretpostavljam da veliki broj nasih gradjana zanima i kako vi zivite. Ono sto intrigira javnost poslednjih nedelja jeste mogucnost da se vi preselite na Dedinje, to je deo grada prema kome ste radnije imali odredjenu averziju, cak ste tvrdili da to nikada necete uciniti. Uz ono saopstenje koje ste vec plasirali u javnost, ono sto mene zanima jeste da li se vama mozda preti, da li ste nezasticeni, jer kada ste vec godinu dana ziveli u stanu kao premijer, zasto imate potrebu sada da prelazite na Dedinje?

Djindjic: Tu ima nekoliko elemenata. Kao prvo, ja se ne selim. Znaci, ako budem koristio zvanicnu rezidenciju, koristicu je dok sam na funkciji. Moj stan ostaje moj stan i ja stanujem u svom stanu kao sto bih otisao da provedem izvesno vreme u hotelu, ne bih se preselio u hotel. To je jedna namestena rezidencija koja ima sve ono sto treba da ima, nema potrebe da bilo kakve stvari preseljavam i mislim da je interesanto i pitanje zasto je Srbija jedina zemlja medju normalnim zemljama gde nosioci najvecih funkcija treba da se pravdaju ako rade ono sto rade svi predsednici vlada drzava u normalnim zemljama, a to znaci da stanuju po odredjenom sistemu, jer oni zive po odredjenom sistemu...

B92: Ja sam to pomenula jer ste imali odredjenu averziju prema tome i dok ste bili opozicija rekli ste da nikada necete da predjete na Dedinje.

Djindjic: Imam je i sada. Naravno, mislim da je to jedan deo grada koji je na losem glasu kao sto je od '45 godine pa nadalje to bilo vidjeno kao statusni simbol, ljudi cije su to kuce bile tamo, koji su ih stekli svojim radom i svojim poslovnim sposobnostima isterani su odatle. Te kuce su im uzete, podeljene su zasluzenim ljudima iz rata pa u talasima kada su se pojavljivali novi zasluzni ljudi, oni su opet odlazili na Dedinje i ja ne vidim sebe kao normalnog stanovnika Dedinja. Najjeftinije resenje za vladu jeste da se koristi jedan vec uredjen objekat.

B92: To ste zakljucili tek posle godinu dana?

Djindjic: Pa vec tri meseca traje to neko razmisljanje i ja sam pregledao listu svih objekata kojima raspolaze drzava Srbija. Za svaki od njih bi bilo potrebno dodatno ulaganje da on bude osposobljen za normalno stanovanje.

B92: Ali jedno od obrazlozenja je bilo da ste zabrinuti za svoju bezbednost. S obzirom na to da ste deset godina govorili da Milosevic zeli da vas likvidira, a ipak ste uspeli da opstanete u svom stanu, da li da pomislimo da je ovo sada nesigurnije vreme nego kada je Milosevic bio na vlasti?

Djindjic: Pretpostavljam da bih uspeo da opstanem cak i u manje obezbedjenom objektu nego sto je moj stan ali za odredjene funkcionere postoje odredjena pravila, postoji takodje i zakon, i ako se nesto desi, onda odgovaraju oni ljudi koji su zaudzeni za sprovodjenje tih pravila, u ovom slucaju uprava za licno obezbedjenje. Oni su mi pre tri meseca rekli - mi ne mozemo da snosimo odgovornost za vasu bezbednost jer taj objekat u kome vi stanujete nije moguce obezbedjivati, ne toliko zbog gradjana koji ulaze i izlaze, zbog stanara, nego zbog parkiranih automobila kojih ima mnogo u ulici u kojoj ja stanujem, u ulici kroz koju prolaze, i to vrlo sporo zato sto je to jednosmerna ulica i svaki od tih automobila je potencijalna auto-bomba � nije moguce kontrolisati sva ta vozila.

B92: Rekli ste da razmisljate. Hocete li doneti odluku?

Djindjic: Blizu sam tome da donesem tu odluku i sve sto je ta stvar kontroverznija, to sam blize tome jer smatram da to nije nikakvo simbolicno, emocionalno, politicko pitanje nego je pitanje da li postujete zakone i pravila ponasanja u jednoj zemlji u kojoj zelite da uvedete red. Ako je za moje obezbedjenje u uslovima u kojima ja sada zivim potrebno angazovati za minimum obezbedjenja mnogo veci broj ljudi nego tamo gde postoje i kamere, i cuvari, i kucice koje su inace tamo - taj objekat izmedju Tolstojeve i Uzicke je inace obezbedjen i sada - pitanje je s kojim pravom moze neko da angazuje deset ili petnaest ljudi vise nego sto bi to bilo normalno samo zato da bi svoju licnu zelju ispunjavao, da zivi u centru grada, da zivi u svom stanu, da mu deca idu u skolu na sto metara, da zena moze da mu izadje u kafic na sto metara. Iz moje licne perspektive kvalitet mog zivota na Studentskom trgu je na mnogo visem nivou nego sto bi bio kvalitet mog zivota na nekom drugom mestu. Ja imam stan koji mi se svidja, na mestu koje je najbolje u gradu, nemam nikakvih problema sa komsijama, ne traze moje komsije da se ja selim, njih niko ne maltretiram, nemam losu savest...

B92: I ne smeta vam moguci odijum povodom toga da se i nova vlast polako preseljava na Topcidersko brdo?

Djindjic: Ako je to u cilju stvaranja nekog realizma i toga da svaki buduci predsednik vlade bude duzan da postuje pravila a ne da namece svoj licni ukus...

B92: A da li se secate saopstenja Demokratske stranke kada je Mirko Marjanovic trebalo da se preseli u tu kucu? Bilo je dosta osude tim povodom.

Djindjic: Toga se zaista ne secam. Mislim da nije sve sto je u nekom trenutku politicke borbe, kao sto sada veci deo tih primedbi dolazi, ne zato sto ljudi promisle da li je to opravdano ili nije, da li je to jeftinije za drzavu i da li je to za ljude cija je duznost da rade taj posao bolje ili nije, nego je to vise jedna simbolicna stvar i sigurno je da je pravo opozicije da od toga pravi komediju. Ali je pitanje da li mi treba da se ravnamo prema tome.

B92: Dobro. A po cemu cemo se ravnati ako govorite da postoje pravila u obezbedjivanju odredjenih funkcionera, ako smo u prilici da cesto vidimo potpredsednika savezne vlade zaduzenog za finansije gospodina Miroljuba Labusa kako peske seta po Dorcolu, a na posao ga vozi samo vozac, i kada vidimo recimo samo predsednika poslanicke grupe DOS-a gospodina Cedomira Jovanovica u blindiranom automobilu sa nekoliko telohranitelja. Dakle, sta tu odlucuje? Da li se ljudi u ovoj zemlji cuvaju po funkciji koju obavljaju ili, ne daj boze, po nekakvoj umesanosti u nesto?

Djindjic: Po dve stvari. Prvo po funkciji, i tu postoje pravila, a drugo po proceni sluzbe ko je ugrozen.

B92: Zasto bi Cedomir Jovanovic bio ugrozeniji od gospodina Labusa?

Djindjic: Jeste ugrozen zbog mnogih dogadjaja u kojima je ucestvovao od 31. marta, 28. juna, razgovora sa Milosevicem, kao predsednik poslanickog kluba u mnogim kontroverznim dogadjajima, kao meta odredjenih napada. Ne samo on. Postoje i neki drugi ljudi koji nemaju veze sa vlascu a koji imaju odredjeno obezbedjenje jer duznost sluzbe je da proceni stepen ugrozenosti pojedinih lica. To nije mehanicka stvar. Pretpostavljam da je obezbedjenje Kofija Anana vrlo malo, mada je on generalni sekretar Ujedinjenih nacija i covek bi pomislio da on treba da ima najvise obezbedjenja. Ali postoji jedna strucna procena ko je ugrozen s obzirom na informacije iz okruzenja, s obzirom na razne grupe koje imaju razne ideje, i ta sluzba, ja se nadam, profesionalno daje procenu. Ako ona pogresi, onda se moze desiti da neko strada i onda se postavlja pitanje da li ste vi mogli to da predvidite, da li ste mogli to da sprecite i onda je to problem za sluzbu. Ja to ne bih tako mehanicki gledao i rekao - hajde, svako ko ima funkciju dobice obezbedjenje a neko ko nema funkciju ali je aktivan u javnom zivotu, privlaci na sebe negativnu energiju, posto on nije taj tip funkcionera, on nece imati obezbedjenje.

B92: Vi insistirate uglavnom na stedljivosti. Pretpostavljam da se jednom velikom delu gradjana dopada to sto vi ne trosite drzavni novac za svoja putovanja, ali svakako da je javnost zaintrigiralo vase poslednje putovanje. Dakle, isli ste na racun vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Moze li se obavljati javni posao uz privatne donacije. Ja sam sigurna da ovde veliki deo naroda smatra da  nema besplatnog rucka. Kakve su vase obaveze prema donatorima?

Djindjic: To je stvar kontrole. Ako nema kontrole, nikada ne mozete da znate da li ce neko nesto da uradi na svoju ruku a najmanja donacija i najgluplja donacija bi bila da vam nesto sto bi inace drzava trebalo da plati da vam on plati. Ako neko plati zvanican put u London ili u Pariz i onda neko misli da je to placanje za neke usluge koje cete vi uciniti, zasto vi ne biste uzeli drzavni avion kao sto svi uzimaju a onda od njega uzeli pare za vas put. To je glupo.

B92: Mozete li da navedete ijednu evropsku zemlju u kojoj premijer neke vlade putuje na racun neke druge zemlje?

Djindjic: Ja mogu da vam navedem nekoliko zemalja u kojima je izbio skandal zato sto su drzavnici koristili sluzbene avione u privatne svrhe a ne mogu da vam navedem nijednog premijera koji je imao ceo taj napor da svoje prijatelje optereti da plate drzavne racune. To ne postoji zato sto ti ljudi imaju drugaciji pristup prema drzavi nego sto imam ja. Nema sanse...

B92: Vi ste rekli da je potrebna kontrola. Kako cemo mi Vas kontrolisati? Znate, recimo, da u Americi postoji zakon da nijedan politicar ne moze da primi veci poklon od 50 dolara, da mora da ga da drzavi. Dakle, vi kazete da je potrebna kontrola. Kako cemo mi kontrolisati to da vi nemate obaveze prema donatorima?

Djindjic: Potrebna je pre svega kontrola funkcionisanja vlasti u pogledu mogucnosti da neko nekome ucini uslugu kao protivuslugu...

B92: A ko ce vas da kontrolise?

Djindjic: Ne, ne. To su dve stvari. Jedna stvar su donacije a druga stvar je da li ima dovoljno kontrole da ja u svom poslu nekome ne ucinim protivuslugu za koju se obicno ne zna. Naivno je verovati da ce neko da vas podmiti na tako javan nacin da vam plati drzavni put. Realnije je da ce neko da vam da pare u koverti i da vam kaze - za te pare koje sam ti ja dao sutra ces ti meni da ucinis protivuslugu, tako da vi lupate na otvorena vrata. Nema sanse da ako vam neko pod svojim imenom plati put delegacije vlade da je to nesto tajno jer je to najgluplja stvar, jer to zna 50 ljudi tog istog trenutka.

B92: Ako je to tako dobro, zasto ste odustali od voznje Suboticevim avionom?

Djindjic: Zato sto ljudi to nisu razumeli. Tim avionom se pet puta vozila americka ambasada, isti taj avion je americka vlada pet puta koristila da ide do Podgorice i nazad. Nikome nije palo na pamet da pita da li americka vlada ucestvuje u trgovini cigaretama, pri cemu je americka vlada koja placa americku ambasadu vrlo bogata vlada. Ja sam rekao - u redu, ako je gradjanima Srbije i medijima Srbije draze da sve to placa poreski obveznik Srbije, ja nemam nista protiv. U celu tu situaciju dosao sam tako sto izvesno vreme, znaci dok ta afera nije pokrenuta, kada smo zeleli da putujemo kao vlada, ja bih nazvao Aerodrom i pitao bih da li ima neki privatni avion na aerodromu. Bila su dva, ili tri ponekad. Ja sam zamolio da nazovu vlasnika i da ga zamole da mi se javi. Nekoliko puta je bio pomenuti gospodin, dva ili tri puta. Ja sam ga pitao da li bi on imao nesto protiv da vlada Srbije koristi taj avion a mi cemo nadoknaditi troskove sa idejom da ce on reci - ne morate da nadoknadite - kao sto se i desilo. Mi smo kao vlada Srbije...

B92: Znaci vi mislite da javni posao premijera moze da se obavlja uz neke privatne donacije, privatne usluge itd.?

Djindjic: Ja mislim da smo mi u situaciji kao zemlja da ako dodjemo u neku drugu zemlju...

B92: Ova zemlja je kriminalizovana, gospodine DJinidjicu...

Djindjic: Pustite vi to. Ova zemlja je pre svega siromasna. Kada dodjete u neku drugu zemlju i kada kazete - mi smo dosli sponzorisanim avionom, mi placamo svoje hotelske troskove sami, ne placa vlada, i mi od vas trazimo podrsku za nasu ekonomiju, za nase socijalne programe - mnogo ubedljivije izgledate nego ako dodjete "falkonom" drzavnim, ako odsednete u hotelu sa drzavnim racunom, ako organizujete vecere i placate te vecere i pozivate svoje domacine i onda oni kazu - pa ja ne bih bas rekao da vasa drzava tako lose stoji, hajde vi malo stedite kada vec trazite nase pare.

B92: Vi ste premijer u Srbiji i mislim da je vama prevashodno potrebna uverljivost pred gradjanima Srbije?

Djindjic: Mislim da je nama potrebno da ostvarimo rezultate i ja ni u jednoj zemlji koje su vrlo osetljive na ta pitanja i ciji su politicari znali, naravno posto mi dolazimo na njihove aerodrome, mi smo njihovi gosti, kada trazimo da nam oni plate hotel ili da oni preuzmu deo troskova ni u jednom slucaju nisam nasao na primedbu da to nije umesno nego su nam svaki put rekli da razumeju da je nama tesko. E sada, ako ja treba ljudima u Srbiji koji imaju prosecnu platu 200 maraka da kazem - znate sta, ali mi treba prema spolja da izigravamo da smo Svajcarska ili da odustanemo od svih tih putovanja i da kazemo - sta da radimo, siromasni smo, ne mozemo da promovisemo nasu zemlju u svetu - ja sam praktican covek i kazem - dajte da postignemo taj cilj sa najmanje troskova. Ako sada narod u Srbiji kaze: nama je draze da sacuvamo svoj ponos i da mi to sve placamo - u redu. Mislim da to nije bas pametno, ali od tada mi koristimo savezni avion koji koriste savezni organi svakoga dana, mi ga kao vlada Srbije koristimo. Meni nije drago to sto placamo putovanja cije troskove bismo mogli da izbegnemo ali, eto, pristajem na to kao na mali kompromis. Ne mislim da je to pametno. Mislim da bi bilo pametnije da mi sve pare koje imamo ulozimo u razvoj nase zemlje a da troskove koje mozemo prebacimo na neke ljude koji imaju novca, da plate mali deo za svoju drzavu, malo dobrovoljno, malo nedobrovoljno ali vise dobrovoljno. Kada su bile poplave, sazvao sam 20 banaka i najvecih preduzeca i rekao da mi u fondu imamo 50 miliona dinara, gubitak tih ljudi u zapadnoj Srbiji je otprilike 100 miliona maraka ili...

B92: A da li je tako u demokratskim zemljama?

Djindjic: Pa mi smo jedna zemlja u tranziciji...

B92: To malo podseca na onaj Milosevicev sistem, pozvacu privatnike koji ce morati da me saslusaju jer obavljam tu funkciju i dace svoj doprinos?

Djindjic: S tim sto sada ti ljudi znaju da ja nemam nacina da ih kaznim, ne mogu ni da ih otpustim niti da uradim bilo sta drugo, ali oni racunaju na to da ako je cilj opravdan da ce oni pred svojim upravnim odborima i akcionarima... ...to su sve privatna preduzeca, nijedno nije javno, to su ljudi kojima mi kazemo ajde da vidimo ko je imao najveci promet, ko je imao najvecu dobit, i da li moze jedan promil toga da da za nekoga ko je poplavljen. I oni su svi pristali i ja imam utisak da nisu bili nesrecni i da to nisu doziveli kao presiju. To je jedan politicki pritisak. Indirektno, mozda je, ali da vas pitam, otidjite i razgovarajte s onim covekom koji je dobio 50.000 ili 100.000 dinara i od toga moze da plati svoje racune i pitajte njega da li on misli da li je Hemofarm iz Vrsca trebalo to da plati ili nije trebalo. Ja ipak vodim racuna o krajnjem rezultatu, o krajnjem korisniku. Mi smo vlada koja je orijentisana na rezultat a ne toliko na proceduru, pa da procedura bude toliko vazna da i ako ne postignemo rezultat, sve je bilo u redu - jedino pacijent nije ostao ziv.

B92: Da, ali zato kazu da vam je legalizam i najomrazenija rec, o Makijaveliju ste se vec izjasnili, zanima me da li koristite i onu komunisticku Titovu, dakle "ne treba se drzati zakona kao pijan plota".

Djindjic: Ako vas pitam ko je sve te zakone izglasao, izglasao ih je Milosevic, izglasao ih je Tito. Sada vi mozete...

B92: Pa zasto ih niste promenili? Rekli ste u prvih 100 dana Zakon o denacionalizaciji, antikorupcijski, Zakon o javnom informisanju, da ne nabrajam.

Djindjic: Trideset pet zakona je na saveznom i republickom nivou promenjeno, pedeset je u pripremi, treba da dodju u martu, aprilu na dnevni red. Ne mozete da promenite 500 zakona. S druge strane...

B92: Imali ste losu prognozu kada ste bili opozicija o tome sta cete uraditi i kojom brzinom?

Djindjic: Ne, ne. Mi smo u medjuvremenu promenili neke zakone koje nismo najavili. Recimo Zakon o radu nije bio najavljen, to je jedan ozbiljan zakon, tri meseca su trajale pripreme, Zakon o lokalnoj samoupravi je ozbiljniji zalogaj, Zakon o denacionalizaciji...

B92: Ali kada sam vas pitala za taj legalizam, jos nemamo Ustavni sud Srbije, a govorimo o kontroli Vlade Srbije. Nemamo izmedju ostalog ni nacelnika Privrednog suda...

Djindjic: Vlada Srbije nema veze sa sudovima, ni sa saveznim, ni sa...

B92: Niste zabrinuti sto ne postoji Ustavni sud Srbije?

Djindjic: Ja sam zabrinut zbog mnogih stvari, jeste li vi zabrinuti?

B92: Pa rekla bih da jesam. Ne postoji Ustavni sud i moguca kontrola izvrsne vlasti...

Djindjic: U istoj smo poziciji dakle. Parlament Srbije postavlja sudije, parlament Srbije se sastoji od mnogih stranaka. Mi smo izvrsni organ. Nemojte sada da neko pomisli da ja hocu da postavljam sudije. Necu da postavljam sudije.

B92: Ali ko kontrolise vladu s obzirom na to da parlament izglasava ono sto se dogovori na Predsednistvu DOS-a.

Djindjic: Svaki parlament u svakoj zemlji izglasava ono za sta postoji vecina. Ne postoji...

B92: Ali u svakoj drugoj zemlji postoji ustavni sud.

Djindjic: Ne postoji u svakoj zemlji ustavni sud. U nekoj zemlji postoji...

B92: ...postoji neki deo koji ima ingerencije nad vladom...

Djindjic: Postoji sudstvo, postoji i sada sudstvo u Srbiji, i ono naravno moze da ospori neku odluku vlade da ona ne bude sprovedena. Ne postoji nijedna zemlja na svetu gde kada vlada predlozi neki zakon taj zakon ne prodje u parlamentu jer svaka vlada pociva na parlamentarnoj vecini. Samo u Srbiji je to cudo. Samo u Srbiji se jave ljudi i kazu - demokratija bi bila u tome kada vlada ne bi mogla da progura svoj predlog u skupstini - ali ko onda bira tu vladu. Pa valjda je skupstinska vecina izabrala tu vladu. Parlamentarna kontrola za neke ljude se sastoji u tome da parlament ne prihvati predloge svoje vlade. Ja kazem u tom slucaju - hajde, izglasajte nepoverenje vladi ali logicno je da parlament podrzava vladu.

B92: Ne, ja sam samo mislila da vam se olaksa posao da ne morate da vladate uredbama, vec da imate odredjene zakone.

Djindjic: U svakoj zemlji postoje hiljade uredbi koje se mozda ne zovu uredbe, zovu se nekako drugacije, koje se odnose na neke konkretne teme koje znace konkretizaciju nekih zakona jer ne mozete za sve da donesete zakon. Dakle, mi smo danas doneli deset uredbi, o sljivama, o duvanu, o mleku. Ne mozete da donesete zakon po kome cete da subvencionisete ljude koji hoce da sade sljive ali morate da imate neku odluku vlade. Ta odluka je u formi uredbe. To je jedna pojedinacna odluka. Takvih odluka mi imamo na nedeljnom nivou desetak. Druge vlade ih imaju mnogo vise jer imaju mnogo vise mogucnosti...

B92: Ja sam mislila na promet nafte i cigareta, ne na sljive, ali...

Djindjic: Da vam kazem nesto o samom legalizmu. Postoje neki ljudi koji kazu da sve sto radimo u ovim reformama treba da bude zasnovano na ustavu i zakonima. Postoji jedan ustav koji ne moze da se promeni zbog stanja u federalnoj drzavi. Taj ustav je ustav starog sistema. I sada neko kaze - mi hocemo da menjamo taj sistem ali da to bude u skladu sa ustavom koji je taj stari sistem cementirao. Taj ustav ne mozemo da promenimo dok se ne dogovorimo sa Crnom Gorom, znaci mi hocemo reforme bez reformi i onda je taj poznati slogan - reforme u Srbiji se ne dogadjaju ali su prebrze. Najveca primedba koju imamo je da nema reformi ali da su one ipak prebrze. Znaci, ili hocete jare ili hocete pare. Mi smo nasli resenje da u nekim kljucnim stvarima gde imamo prepreku tog starog ustava i tog starog sistema donesemo politicke odluke. Pitanje je da li su te politicke odluke opravdane i pitanje je njihovih posledica. Kada mene neko pita za uredbu o ogranicavanju prometa naftom ili nesto drugo, ja pitam - hajde da vidimo sta se desilo na osnovu te uredbe. Na osnovu te uredbe smo mi mogli da isplatimo penzije jer smo 18 puta povecali prihod a tih 18 puta je do sada islo u privatne dzepove putem sverca. Onda neko kaze - ali zasto to niste tako organizovali da se napravi kontrola na granicama, da carinske sluzbe to obavljaju. Zato sto to nije realno. Zato sto je carinska sluzba u takvom stanju da priznaje da ne moze da kontrolise sverc.

B92: Svesni ste da ovde postoji odredjeni strah javnosti i znamo sta smo imali deset godina, dakle da se odredjene stvari ne ponove. Gospodine DJindjicu, pominjete reforme. Neminovnost je da veliki broj ljudi, bar u zemljama u tranziciji, ostane bez posla.

Djindjic: Bez radnog mesta, posto oni ni sada nemaju posao.

B92: Bez radnog mesta. Kakav program spremate za ljude koji imaju 50 godina i koji su fakticki ostali na ulici?

Djindjic: Jedini pravi program za takve probleme jeste razvoj ekonomije. Nema socijalnog programa koji bi mogao da resi taj problem jer takav socijalni program podrazumeva velika sredstva. Ta velika sredstva podrazumevaju ekonomiju koja funkcionise a posto je veliki broj ljudi koji nemaju posla u ekonomiji znak da ta ekonomija ne funkcionise, ocigledno da ta ekonomija ne moze sama sebe da izvadi iz krize pa da kazemo - iz te ekonomije cemo da uzmemo pare da servisiramo taj broj ljudi koji je ostao bez posla. Mi moramo da imamo jedan globalni projekat ozdravljenja ekonomije kojim ce postepeno jedan broj ljudi da se premesta sa mesta gde imaju ugovor o radu a ne posao na mesta gde ce imati i ugovor o radu i posao. Cinjenica je da smo mi u ovih deset godina izgubili dve trecine svog bruto socijalnog proizvoda, znaci dve trecine ekonomije vise ne funkcionise, a da nije toliko ljudi otislo iz ekonomije nego je u ekonomiji koja ne funkcionise ostao veliki broj ljudi koji imaju radno mesto a nemaju posao. Moje pitanje za njih je da li ako imate 50 godina i cekate 63 godinu zivota da idete u penziju, da li je u vasem interesu da tih 13 godina imate radno mesto a da znate da nemate posao i da dobijate tu neku bednu platu i da znate da je to socijalna pomoc ili je u vasem interesu da zajednicki pokusamo da razvijemo ekonomiju i da nadjemo radno mesto gde cete imati posao i gde cete 5, 6, 7 godina do vase penzije nesto korisno raditi.

B92: Ali ti ljudi strahuju zato sto znaju da je mnogo mladih bez posla a pri tom i nasi ljudi od 50 godina nisu na nivou mozda onih od 50 godina u drugim zemljama s obzirom na to sta su proziveli: deset godina ratova, gladi, bede. Dakle, ne bi se reklo da su energetski bas spremni za konkurenciju sa mladima.

Djindjic: Treba da sami sebe autosugestijom dovedu u stanje da shvate sa 50 godina da su to najbolje godine. Da je zelja da uspeju 50% uspeha. Ako nemaju zelju da uspeju...

B92: Znaci, vi radniku koji je sada ostao bez posla u banci otprilike preporucujete da autosugestijom pokusa da pronadje za sebe posao?

Djindjic: Ne. Ja mu kazem ovako - hajde autosugestijom ti reci sebi da vidim sta ja znam, da vidim sta sam ja radio 20, 30 godina u banci. Znam da citam, znam da pisem, znam da racunam, znam osnovne bankarske operacije. Koliko je potrebno da stegnem jos nekog znanja da bih mogao u nekom sektoru za koji se ocekuje ekspanzija, a to je finansijski sektor, da nadjem neki smislen posao, da budem knjigovodja u nekoj privatnoj firmi, da budem savetnik...

B92: Ja vas razumem, ali vi ste svesni da su ljudi ovde ocekivali da bude mnogo bolje. Ocekivanja su, naravno, vremenom padala. Sta mislite kako se oseca obican radnik kada mu, ne mislim sada na Vas, ali neko od funkcionera u odelu od 2.000 nemackih maraka, a nije ih imao kada je bio u opoziciji, koga ceka besna limuzina, kaze: stegni kais - a njemu stizu visoki racuni za struju i ne moze da se prehrani?

Djindjic: Vi govorite o psihologiji a ja govorim o strukturi, o kretanju drustva, o tom glavnom pravcu kojim se krece drustvo. Postoji 1.800.000 ljudi zaposlenih u Srbiji. Od tih 1.800.000 ljudi 500.000 radi u firmama koje su prakticno nelikvidne, koje bi po zakonu mozda sutra mogle da budu likvidirane. Znaci 30.000 firmi je u stecajnom postupku sa 500.000 ljudi. Od toga broja dodatno jos 400.000 ljudi je placeno iz budzeta, oko 350.000 do 400.000 sa lokalnom samupravom, 160.000 dodatno radi u javnim preduzecima, u drzavnim preduzecima. Situacija je vrlo losa. Krvna slika zaposlenih u nasoj zemlji je vrlo losa. S druge strane, imamo jednu zemlju relativno vaznu u regionu, sa perspektivom da bude trziste od 8.000.000 ljudi i sa ekonomijom koja ako sve normalno tece kao sto je u prosecnim drugim zemljama, za godinu, dve, tri, moze da apsorbuje 3.000.000 ljudi u toj ekonomiji, kao sto je slucaj sa Madjarskom koja ima 8.000.000 ili 9.000.000 stanovnika, kao sto je slucaj u nekim drugim zemljama. Ja govorim o jednom kretanju, ja ne govorim o jednom pojedinacnom coveku koji ce mozda uvek biti nezadovoljan, jer ako pravite anketu u Svajcarskoj ja mislim da jedan prosecan Svajcarac takodje nije zadovoljan svojim statusom. Ja vam govorim o jednom trendu i pitanju tog pojedinacnog coveka, da li ova vlada radi na tom putu, na tom kretanju, gde ce stotine hiljada ljudi doci u priliku da dobiju zdrav posao, zdravo radno mesto, ili ova vlada ne radi na tome.

B92: Gospodine DJindjicu, kada je Milosevic bio na vlasti, govorili ste da se vlast u to vreme bogatila dok narod nije imao ni za cipele. Ja vas sada pitam da li se pojavio opet isti problem tog raslojavanja. Mediji licitiraju koliko clanova DOS-a je u Upravnim odborima, Nadzornim odborima...

Djindjic: Ne postoji taj trend da se vlast bogati, postoji trend raslojavanja. Oni koji su relativno bili poluzivi kao firme, znaci ta preduzeca koja su imala proizvod, koja su imala trziste ali su patila zbog izolacije, zato sto nisu imala kreditne linije..

B92: Znaci ljudi na vlasti ne nagomilavaju funkcije?

Djindjic:  ...sada jedan Hemofarm ima 700-800 maraka prosecnu platu zato sto su 50% povecali svoj izvoz, zato sto su povecali svoju proizvodnju, zato sto su bili relativno zdravi i pre. Oni koji su bili ili polumrtvi ili vec mrtvi njima je sada teze jer nemaju subvencije. Ljudi u metalskom kompleksu, ljudi u nekom rudniku koji lose stoji, naravno da im je losije, i ako govorimo da je prosecna plata 230 maraka, nazalost, u tom proseku su i jedni i drugi. Neki imaju mnogo manje od 230 maraka i ne razumeju kada kazemo 230 maraka jer kazu - ja imam 80, a cene su rasle. To raslojavanje postoji. Ali ako vi kazete da vlast sada ima finansijske privilegije, ja cu vas demantovati time sto cu vam navesti koji su bili izvori privilegija i reci cu vam da ti izvori danas ne postoje.

B92: Odlican slagvort. Koji su izvori privilegija bili? Govorili ste godinama da se prethodna vlast bogatila nelegalno i da je pljackan drzavni novac. Navedite mi ime jednog funkcionera koji se nelegalno obogatio a da je odgovarao, da je protiv njega pokrenut sudski postupak. Pitacu vas i za Mirka Marjanovica koga ste vi optuzivali da se okoristio na psenici, on, koliko ja vidim, ima novu karijeru, ostao je u Progresu, postao je novi potpredsednik SPS-a. Dakle, postoji li ovde problem da se pridje takvim ljudima?

Djindjic: Niste dobro informisani, 50 krivicnih prijava je samo vlada...

B92: Ali da li je bilo ko u zatvoru? Da li se vode sudski procesi?

Djindjic: Da, da. Vode se sudski procesi i mislim da je u slucaju Mirka Marjanovica spreman predmet. Najmanje 50 prijava je Ministarstvo finansija podnelo protiv funkcionera bivse vlasti za neovlasceno trosenje, nenamensko trosenje budzeta. Radi se o tome da ne ide sve to tako. Sa stanovista posmatraca, sve je to suvise sporo. Sa stanovista ucesnika i mi bismo voleli da to ide brze, ali imamo ogroman problem u nedostatku ljudi koji bi se profesionalno necim bavili, u nedostatku struktura koje bi to profesionalno odradjivale, u nedostatku procedura koje bi to regulisale. Vi imate mogucnost da vam neki sud oslobodi nekoga ko je uhvacen sa pet kilograma heroina. Po nasem zakonu vi morate da imate dokaz da je on hteo da proda tih pet kilograma heroina. Nasi zakoni su pravljeni tako da vi skoro nikoga ko je kriv ne mozete da osudite i imate tu istu mogucnost da ga oslobodite i samo od sudije zavisi da li ce on te mogucnosti da koristi. Postoji jedna mreza koja je u Srbiji pravljena pet stotina godina i koja otezava normalno, legalno poslovanje i zivljenje. Ako mislite da za godinu dana ta mreza treba da bude potpuno isecena i zamenjena nekom normalnom demokratskom, mislim da je to previse ambiciozno i mozda cak i naivno.

B92: Dobro, ali se ovde ipak deset godina, pa i ovih poslednjih, govori o velikom uticaju mafije i kriminala. Kako se vi osecate kao premijer kada procitate u novinama da sef MUP-a Bosko Buha izjavljuje da su s njim kontaktirali mafijasi a takve ljude ne uhapsi? Da li onda ovde postoji paralelna drzava, odredjene grupacije kojima niko nista ne moze?

Djindjic: Pa taj sef MUP-a je zbog nemogucnosti da izadje na kraj s tim promenio svoju funkciju. Postoji jedan drugi sef MUP-a koji ce pokusati da resi taj problem. Mi smo nasledili razne mreze, izmedju ostalog i kriminalnu mrezu u ekonomiji, u klasicnom kriminalu, u medjunarodnom kriminalu, sverc cigareta, sverc narkotika, sverc ukradenih automobila, sverc ljudi i to je mreza koja je ovde harala decenijama.

B92: Da li mislite da je to sada destabilizovano?

Djindjic: Ono sto je sigurno jeste da su odseceni potpuno od drzavnih organa. Oni su mogli da narastu uz podrsku vlasti. Oni sada nemaju nikakvu podrsku vlasti ali daleko od toga da je vlast bila u stanju da tu mocvaru isusi i, da tako kazemo, malarije kriminala u Srbiji vise nema. Ima je ali ima je i u mnogim drugim zemljama u kojima mnogo duze vlast pokusava da izadje na kraj s tim. Mi iskreno imamo plan da raskrstimo s tim. Imamo probleme, imamo probleme u ljudima koji sada treba za par stotina maraka da rizikuju zivot, i sudije koje treba da osude nekoga takvog, i ovi cuvari u zatvoru koji treba da ga izoluju i da mu ne dozvoljavaju da on iz zatvora vodi svoje poslove, i onaj iz policije koji treba da ga uhapsi ima decu, ima porodicu. Jos mi nismo u stanju da mozemo da zastitimo svakoga od tih sluzbenika i da kazemo - ti radi svoj posao i ne brini se nista. Dovoljno je da ga pozove neko i da mu kaze - slusaj, imas malu decu i znas sta moze da se desi. Ovo drustvo jos nije dovoljno stabilno da bi ljudi rekli - ma daj...

B92: Da li se vi kao premijer zabrinete sto nema dovoljno spremnosti u ljudima, dakle i u policiji i u sudstvu da zbog prosperiteta ove zemlje ako treba stave u pitanje i svoj zivot. Mozda ne veruju dovoljno ovoj vlasti.

Djindjic: Nije dovoljno da se zabrinem. Mislim da sam pomalo ponekad i razocaran malom spremnoscu ljudi da se bore za sebe jer ja mislim da se svi oni bore za sebe, ne bore se za mene, bore se za zemlju u kojoj mogu normalno da zive. Malo sam razocaran i spremnoscu ljudi u preduzecima da se bore za sebe i naravno zabrinut sam kada vidim da ljudi koji primaju platu od drzave mnogo vise razmisljaju o svojoj licnoj bezbednosti i svom statusu koji nije bas toliko ugrozen, radi se o neprijatnostima, o rizicima, ali sta da radimo. Godinu dana je premalo vremena da bi ljudi poverovali da je ovo stabilno. Imali su i u ovih 500 godina nase istorije mnoge pokusaje modernizacije drustva koji su propali pa su onda stradali, uglavnom su bili ubijeni oni koji su prednjacili. U ovakvim zemljama nije popularno menjati zatecene odnose i ljudi su svesni toga. Onda kazu - hajde da vidimo da li ce to zaista da bude sigurno pa tek onda da ja udjem u to.

B92: Vi ste se opredelili da ucestvujete, odnosno da rukovodite savetom za drzavnu bezbednost. Nema primera mnogo u svetu da vlada ima direktne, odnosno odredjeni ljudi iz vlade pa i premijer, odredjene ingerencije nad tajnom policijom. Zasto ste se odlucili za tako nesto i zar nije logicno da to potpada pod parlament.

Djindjic: To nije tacno. U vecini zemalja je predsednik ili premijer direktno nadlezan za sluzbu, nije ministarstvo unutrasnjih poslova. Mi smo jedna od retkih zemalja gde je to unutar Ministarstva unutrasnjih poslova. Da bismo premostili...

B92: Da li ste onda vi bili neinformisani kada ste u "NIN"-u 11. novembra 1998. godine, govoreci nesto o Jovici Stanisicu, rekli da DB nikako ne sme da odgovara jednom coveku, pa makar on bio predsednik, ili partiji vec parlemantu. Sta bi onda Zoran DJindjic...

Djindjic: To su bile dve stvari. Jedna stvar je kontrola, to jest jedna stvar je podnosenje godisnjih izvestaja, a druga stvar je operativna odgovornost. U svim tim zapadnim zemljama CIA je direktno u nadleznosti predsednika Amerike. Naravno, postoji u Kongresu i Senatu Odbor za bezbednost kome CIA i FBI podnose odredjene izvestaje i moraju da odgovaraju na odredjena pitanja. U ovoj sadasnjoj situaciji je de facto tako, Drzavna bezbednost je u nadleznosti Ministarstva unutrasnjih poslova, MUP odgovara predsedniku vlade i samo dva coveka su informisana o tome sta se desava u sektoru bezbednosti. Onda su oni rekli zasto. Hajde da ukljucimo dok se ne nadje resenje da ta sluzba bude izlozena demokratskoj kontroli da veci broj ljudi zna sta se dogadja na jugu Srbije, sa Crvenim beretkama, u Sandzaku, u Vojvodini, na Kosovu, gde god mogu da postoje neki problemi.

B92: Da li gradjani onda nemaju potrebe da strahuju da opet tajna policija bude stavljena u licne interese ili...

Djindjic: Ali pogledajte sada vasu argumentaciju. Vi sada kazete: problem je u tome sto se prosiruje krug ljudi koji mogu da kontrolisu taj rad u odnosu na...

B92: Ja Vas pitam da li ce biti upotrebljena za Vas licni interes...

Djindjic: Ja hocu da vam kazem da u odnosu na prethodno stanje gde je samo ministar unutrasnjih poslova i predsednik vlade bio nadlezan za to sada imate krug od sedam ili osam ljudi uz obaveze da te izvestaje dostavljamo i predsedniku Jugoslavije da i on bude informisan. Znaci, umesto da kazete konacno jedan korak u pravcu transparentnosti rada drzavne bezbednosti unutar organa koji se time bave, vi sada kazete - a zasto sada nije i parlament, zasto sada nije...

B92: Gospodine DJindjicu, parlamentarna kontrola nad tajnom policijom treba da postoji, to bi bilo logicno.

Djindjic: Taj odbor za bezbednost je u parlamentu i taj odbor je zato da dobijate izvestaje o stanju u zemlji.

B92: Znaci, ovo sto ste '98 . rekli dobro ste  mislili i nije kontradiktorno sa ovim sto radite danas...

Djindjic: Da.

B92: ...i nije kontradiktorno sa ovim sto radite?

Djindjic: Ne, ja mislim da je naravno vrlo lose da jedan covek, bilo da je to ministar, bilo da je to sef Drzavne bezbednosti, da ima monopol...

B92: Hocete i policiju tako da depolitizujete istim nacinom na koji sada to cinite?

Djindjic: Policija je sada vec depolitizovana. U policiji nema stranackih...

B92: Kako mozete da kazete da ce nesto biti depolitizovano ako nudite Demokratskoj stranci Srbije mesto generalnog inspektora policije...

Djindjic: Dakle, mesto koje je uvedeno, to nije nikakva virtuelna funkcija, jednostavno...

B92: Generalni inspektor, a ne postoji niko zaposlen u tom generalnom inspektorijatu, raspitala sam se u policiji...

Djindjic: Ne, nije niko zaposlen, to je novo, to je kontrolna funkcija. Nije to funkcija upravljacka u MUP-u Srbije. To je jedna struktura koja treba da bude mehanizam za internu kontrolu u slucaju da dodje do neke neregularnosti...

B92: To je model iz neke strane policije ili je to vasa ideja?

Djindjic: Da, to postoji. Postoji u Americi i u Evropi. Uobicajeno je, ta unutrasnja kontrola koja ima dovoljno autoriteta i poziciju da ne ostane... vi kao gradjanin ste nazadovoljni radom policijske sluzbe pa prijavljujete to policiji, pa onda...

B92: Zanima me samo da li je to u Evropi, u Americi tu dolazi covek iz stranke...

Djindjic: Mi kazemo: neka oni predloze kandidata za tu funkciju. To jeste politicka funkcija ali je kljucna. Mi ne kazemo - neka neki funkcioner DSS-a - posto DSS kaze - mi smatramo da policija ima mnogo problema, ima mnogo nepravilnosti. Mi kazemo odlicno, vi imate informacije koje mi nemamo, mi bismo voleli da vi delite sa nama te informacije. Onda im predlozimo - nadjite nekog strucnog coveka koji moze da kontrolise rad MUP-a i da bude inspektor i da onda sutra na vladi kaze - izvinite, postoje nepravilnosti, ta i ta ispostava u Leskovcu radi to i to - jer ja ne zelim da MUP to radi. Ja bih voleo da imam podatake o nepravilnostima da bismo to mogli da ispravimo. Mislim da je to fer pounuda i ako neko kritikuje rad te sluzbe ja mu kazem - evo ti zvanicna, autoritetom opremljena funkcija da mozes onda legalno da skupljas te informacije i da unapredimo rad te sluzbe.

B 92: Upravo je ta druga strana imala primer kada je Cedomir Jovanovic otisao u posetu Crvenim beretkama, ipak je on clan Demokratske stranke...

Djindjic: Cedomir Jovanovic nije tome prisustvovao, Cedomir Jovanovic je bio samo u kolima...

B92: Videli smo ga na snimku sa vama kako je izasao i pozdravili su ga...

Djindjic: Ne.

B92: A on se verovatno zadrzao u hodniku negde.

Djindjic: Tako je. On nije prisustvovao tom sastanku. Tom sastanku sam prisustvovao samo ja.

B92: Da li to znaci da je tako gospodin Marsicanin mogao da krene za vama, da ostane u hodniku ili...

Djindjic: Zasto nikada niste postavili pitanje kada je predsednik Kostunica u pratnji gospodina Marsicanina obisao pola Srbije?

B92: Nije obilazio specijalne jedinice.

Djindjic: Pa da li je odlazio u Kostolac u rudnik ili u Crvene beretke, zasto mislite...

B92: S druge strane, to je kampanja, ne mislim za Kostolac nego za Pozarevac ako se ne varam...

Djindjic: Bio je u Kostolcu sa rudarima i obecao je razne stvari i gospodin Marsicanin kao predsednik skupstine i clan DSS-a. Meni to nije smetalo. Ali mislim da moramo da odvojimo ono sto je bitno od onoga sto je dim i cega ima... ako govorimo o dimu mozemo do dimne zavese...

B92: Evo, jedan dim. Dignite tu dimnu zavesu kada je u pitanju policija, kada se pominje odredjeno izdvajanje, sarmantno zvuce "zip" upaljaci, ali vi cete mi reci ako nisam u pravu da li je istina da stizu cetiri blindirana BMW-a za policiju od kojih svaki kosta 550.000 nemackih maraka?

Djindjic: Pa sigurno ne, ta cena sigurno nije moguca zato sto oni imaju odredjeni budzet za nabavku vozila. Taj budzet je limitiran.

B92: Mislite da nisu onda blindirana ili...

Djindjic: Pa, ili su jeftinija mnogo ili nisu blindirana, ali ako mislite da...

B92: Zasto ide velika svota novca policiji?

Djindjic: Realno, jedini budzeti koji su, dva budzeta koja su znatno manja nego 2000. godine jesu javna preduzeca i policija. MUP Srbije ima jedini realno smanjene plate i smanjene troskove i plate u javnim preduzecima. One su za skoro 10% realno nize nego 2000. godine dok su svuda drugo u Srbiji 13% realno vece. Znaci, 20% su ti ljudi primali manje nego sto su primali 2000. godine.

B92: Zato sto se godinama pricalo kako je Milosevic mnogo finansija ulagao u policiju, pa da li su nam bas sad neophodna ta cetiri blindirana vozila?

Djindjic: Ne znam za blindirana vozila, sigurno da nije potreban nikakav luksuz ali ono sto mogu sigurno da vam kazem jeste da je policija uzasno tehnicki opremljena. Ako udjete u bilo koju policijsku stanicu i pitate kojim sredstvima policija raspolaze u pogledu kompjutera, vozila, vi cete videti da je tu stanje strasno. Ono sto je placano tokom tih godina bile su plate. Na to je trosen ogroman novac. Sada su te plate smanjene. Ako pogledate tehnicka sredstva, stotine miliona maraka su neophodne da se uloze u policiju da bi ona danas bila na nivou osrednje organizovanog kriminala u Srbiji. U nekoliko otmica koje su se desavale, gde je primopredaja bila na auto-putu, policija nije mogla da prati otmicare jer su automobili koje policija vozi bili sporiji od automobila otmicara. U prelaznoj vladi, decembar 2000 - januar 2001. godine, bile su dve ili tri otmice gde smo mi mogli da uhvatimo otmicare kada su uzeli novac da je policija bila tehnicki opremljena. Znaci, morate da vidite sta nam je cilj. Da li nam je cilj da suzbijamo kriminal, da izvrsavamo odredjene operacije. Pitanje je da li mi imamo instrumente za to. Instrumenti su ljudi i tehnicka sredstva. Ljudi - hajde da ih nadjemo, da ih motivisemo. Tehnicka sredstva - moramo da ih nabavimo. Ne mozete sada da kazete "ali zasto su sada oni kupili nesto"...

B92: Ja pitam da li su, vi niste informisani.

Djindjic: Pa nisam ja bas o svemu informisan.

B92: A da li cete biti kada budete rukovodili savetom? Pominjete rekonstrukciju vlade Srbije. Ako se ne varam, gospodin Micunovic je najavio da bi u subotu mogla da bude sednica DOS-a. Culi smo ponude DSS-a. Da li zaista verujete da ce oni pozitivno odgovoriti i da li uopste komunicirate sa predsednikom Kostunicom? Da li se cujete?

Djindjic: Ne, nismo se culi dugo. Mislim da je dnevni red za tu sednicu nacelni, razgovori sa Crnom Gorom, funkcionisanje savezne skupstine. Ja se nadam da ce jedna tema biti i ova ponuda o kojoj je rec ali to ne zavisi od mene. Dnevni red i sednicu zakazuju drugi. Mislim da bi dobro bilo zbog neke politicke stabilnosti u zemlji da se tu nadje neko resenje. Ako se ne nadje, stvari ce funkcionisati kao do sada, one ocigledno funkcionisu i bez DSS-a u vladi. Bolje bi bilo da bude DSS u vladi ali samo od njih zavisi da li ce se naci resenje. Vrata su otvorena, mislim da je ponuda relativno fer...

B92: A nije ultimativna? Tri ili cetiri mesta?

Djindjic: Ne, nije. Mislim da se, sto se nas tice, ne radi o broju mesta. Radi se o jednom, rekao bih, psiholoskom preispitivanju odnosa DSS-a prema ovoj vladi od trenutka njenog nastanka. Mislim da je DSS imao odredjene rezerve prema ovoj vladi i prema drugim strankama mozda jos od 6. oktobra. Vec 6. oktobra je nastala takva situacija,  DSS na proslavi izborne pobede u decembru nije bio prisutan u gradskoj skupstini a sve druge stranke su bile prisutne. Nastaje utisak da oni ostatak DOS-a posmatraju kao merdevine koje njima sluze da se popnu negde na vrh i da onda gurnu to i da izadju na neke izbore gde ce sami da pobede i da im nije bilo stalo da taj nas zajednicki projekat uspe. Mislim da to treba da preispitaju jer mi ostali smo sve to vreme izmedju sebe neku solidarnost negovali, uz sve probleme, uz sve animozitete izmedju 18 ljudi i stranaka itd. ali nekako smo funkcionisali. Jedino su se oni izdvajali. Sada ako oni kazu - u redu, vracamo se na taj brod sa koga smo 6. oktobra u nekom camcu otisli - onda je sve u redu i nastavicemo mi da imamo probleme,  imacemo mi diskusije kao sto ih imamo iza zatvorenih vrata i sada a vi mislite da su nasi sastanci harmonija. Ne, ali smo svesni toga da ako u javnost izadjemo sa svim tim da ce ljudi da kazu - pa stani...

B92: Niko ne misli da je to harmonija posto mnogo toga izlazi vec u javnost. Gospodine DJindjicu, savetnik predsednika Jugoslavije pominje jednu osobu, ne imenuje je ali kaze da ona otprilike ala kard odlucuje o tome ko ide u Hag. Sada se pominju neki novi ultimatumi, odnosno ponovo 31. mart. Uslovljava se eventualnim davanjem novca za saradnju sa Hagom. Jeste li vi mozda ta osoba koja odlucuje s obzirom na to da ste pomenuli da u Hag nece ici onaj ko je kooperativan, pa se misli da ciljate na gospodina Milutinovica?

Djindjic: Naravno da ne odlucujem ja. Zaista, tu treba jedan visok stepen paranoje da se pretpostavi da ja mogu da upravljam Savetom bezbednosti. Ne bi bilo lose ali...

B92: Ali nekako se dogodilo da dva puta kada ste bili u Americi, jednom je po vasem povratku otisao Milosevic, a drugi put kada ste bili u Americi, kada se pominjao novac, otisla su braca Banovici. Dakle, je li to koincidencija ili?

Djindjic: O datumu Milosevicevog odlaska u Hag su odlucili njegovi prijatelji iz Saveznog ustavnog suda. Da oni nisu tog dana ponistili uredbu vlade SRJ, dva-tri meseca bi trajala procedura oko Milosevicevog slanja u Hag jer je on imao mogucnosti zalbi, izuzeca sudija itd. Mi smo racunali s tim da ce on verovatno otici negde u julu, avgustu... da ce taj period proci. Tog trenutka kada su oni demonstrativno dan pre pocetka donatorske konferencije rekli - nije po Ustavu saradjivati sa Hagom - tog trenutka je bilo jasno da je nas politicki i moralni kredibilitet na kocki i da mi mozemo da zatvorimo firmu. Ako to prihvatimo, mi mozemo da kazemo - hajde da Milosevica vratimo da bude predsednik jer nam je svejedno.

B92: A koliko ce vas to slanje ljudi u Hag na osnovu uredbe kostati u vasoj politickoj karijeri ili mozda u istoriji, da li razmisljate o tome?

Djindjic: Moje je pitanje koliko bi zemlju kostalo da se to nije desilo. Ja rado preuzimam tu cenu za razliku od onih ljudi koji su se busali u grudi kao najvece patriote pa se sada kao poslednji misevi kriju po rupama i kazu - necu da idem u Hag, nisam kriv - mada moj narod moze da padne u izolaciju i mada moze da ima probleme zbog toga. Ako si dosao na tu funkciju, budi spreman da podneses licnu zrtvu cak i ako nisi kriv. A ako si kriv, onda to nije nikakva zrtva. Zrtva je ako nisi kriv. Ja sam preuzeo odgovornost samim tim sto sam preuzeo ovu funkciju i spreman sam da platim cenu koja je prirodna i neophodna ako se nalazite na toj funkciji, a to znaci da preuzmete odgovornost za nepopularne stvari. Sto se tice Amerike i 31. marta, taj 31. mart je bio i prosle godine. Automatski je samo produzen taj zakon. Mi smo jedan stepen saradnje sa Hagom ostvarili, nismo odlikasi ali imamo prolaznu ocenu. Tako ce se i nastaviti i ne vidim razlog zasto ne bi 31. mart prosao manje-vise sa primedbama, manje-vise sa odredjenim komentarima, zlobnim, manje zlobnim, od kongresmena, od...

B92: Da li mozete da prokomentarisete ono sto sam vas malopre pitala - da li ce u Hag ici oni koji su kooperativni...

Djindjic: Ne, ne. To je stav Haskog suda. Stav Haskog suda je da postoji mogucnost...

B92: Na koga mislite. Na one koji odu da svedoce ili...

Djindjic: Na one koji su spremni da ovde svedoce i da odgovore na optuzbe koje im se stave na teret. Ako mogu da obesnaze te optuzbe, ja sam siguran da ne postoji takva vrsta politicke namere kakva je postojala pre 5. oktobra da se i oni ljudi za koje nema dovoljno dokaza dovuku u Hag. Postoji spremnost suda u Hagu da ako je bilo greske kod stavljanja nekih ljudi na listu, po funkciji, da se onda kaze - u redu neke od tih mozemo da skinemo sa liste. To je Karla del Ponte deset puta rekla. To nije moj stav. I drugo, verovati da jedna mala vlada u jednoj maloj zemlji moze na to da utice, to malo lici na Milosevica. On je mislio da moze malo Evropu, malo Ameriku da posvadja, ja nemam takve ambicije. Mi smo deo jednog svetskog procesa. Imamo jedno vrlo malo mesto u tom svetskom procesu. Nas cilj je da se ne sudaramo sa velikima, da ne zrtvujemo ljude, da ne gubimo buducnost zbog nekih ludackih ideja da cemo mi da promenimo svet. To je to. I pokusavamo da uz minimum troskova postignemo maksimum ciljeva, kao i u putovanjima, kao i u svim drugim stvarima, i u stanovanju, tako se i u medjunarodnoj politici rukovodimo principom - cilj koji smo utvrdili postici sa sto manje troskova a to sto nekada moramo da idemo malo levo, malo desno, to je priroda malih vozila, malih naroda, da ne mogu da kazu ja sam tanker i idem, i neka se svi sklanjaju, nego kada naidjem na neku veliku prepreku nisam lud da se sudarim.

B92: A da li zbog manjka troskova i dalje nemamo predsednicke izbore u Srbiji nego cemo ih imati tek eventualno na kraju ove godine kada gospodinu Milutinovicu istekne mandat? Da li vama odgovara da on samo figurira na toj funkciji...

Djindjic: A koja je alternativa?

B92: Pa izbori.

Djindjic: A kako? Da li znate kako se zakazuju predsednicki izbori?

B92: Da on podnese ostavku ili vec...

Djindjic: A hocete da ga ubedite da podnese ostavku?

B92: A vi ne mozete, posto ste rekli da je kooperativan?

Djindjic: Pa ne, kakve to veze ima sa mnom? Kakve to veze ima...

B92: Vi tvrdite da ne mozete da uticete na to da dobijemo novog predsednika...

Djindjic: Da vam kazem, vi trazite od mene da krsim Ustav na koji se vi malopre pozivate kao legalista, da ja sada menjam Milutinovica. Ne, izbor predsednika je definisan ustavom. Ako taj predsednik podnese ostavku ili ako se u skupstini dvotrecinskom vecinom glasa pa onda ide na referendum, pa na referendumu ucestvuje preko 50% stanovnika i preko 50% se izjasni da on treba da bude smenjen, sto je procedura od tri meseca, to je nacin da se smeni predsednik. Ako neko zeli da pokrene tu proceduru, potpuno mu je otvorena mogucnost. E, sada, da li treba ja da to podnesem? Osamnaest stranaka DOS-a ima, medju njima i nekih koji su kandidati za predsednika pa neka pokrenu...

B92: Na kraju ove godine kada istekne mandat gospodinu Milutinovicu, dobicemo, dakle, predsednika. Pominju se kandidati, gospodin Ilic je doduse sam sebe kandidovao, spominje se gospodin Covic, gospodin Labus. Koja vam je opcija najbliza ili, ako vec necete da kazete ime, profil politicara koji bi trebalo da bude predsednik?

Djindjic: Mislim da treba da bude simbol evropske, moderne Srbije. Nama treba predsednik Srbije koji ce kroz svoju licnost i kroz svoj nastup da reprezentuje nas program modernizacije zemlje. U zavisnosti od toga koji se kandidati prijave videcemo i ja i Demokratska stranka kako cemo na to da gledamo. Ali, u svakom slucaju, to je najjednostavniji nacin, kada istekne mandat. Ako ne postoje procedura da se skrati mandat ovom predsedniku, a ne postoji za sada, jedini nacin je da to ide po Ustavu. A kada dodje trenutak da se kandidature objave, tu smo, videcemo kako ce ko da se deklarise.

B92: Vi ste, gostujuci u jednoj od emisija, cini mi se na drzavnoj televiziji, sarmantno obavestili javnost da vas cesto pece savest kada odstupite od svog biznis-plana i kada pojedete kolacice u Svedskoj posle 22 sata. Inace ne jedete posle 20 sati. Gospodine DJindjicu, da li ima jos necega zbog cega vas pece savest ili zbog cega mozda ne spavate mirno ovih meseci ili ovih godinu dana otkada ste premijer?

Djindjic: Pa u tom smislu savesti da, sigurno mnogo stvari propustim da uradim. Mislim da previse vodim racuna o ministrima u smislu da provedem neko privatno vreme s njima, da negujem taj neki timski duh sa ljudima koji su bitni u javnosti... direktor JAT-a, direktor poste, direktor zeleznice - nisam ih nijednom sreo. Postavilil smo ih na neka mesta a oni su ocekivali odredjenu podrsku. Postoji ono sto se zove ljudska komunikacija, to je inace moj deficit. Baveci se nekim temama, cesto zaboravim ljude i imam problem sto skoro nikoga od svojih starih prijatelja ne vidjam, retko idem na slave, ne idem na rodjendane, pri cemu to nije sada samo licni problem nego je to problem i funkcionisanja sistema, jer sistem u jednom delu funkcionise i na taj neformalan nacin da vi skupite pet-sest ljudi i da pitate "kakve ti imas probleme, kakva vrsta podrske ti treba". To je najcesca tema kada imam malo vremena, onda kada razmisljam sta sam propustio da uradim, najvise sto sam propustio odnosi se na pojedinacne ljude, manje na poslove jer me onda ne bi savest prestala da pece kada bih razmisljao o svim poslovima koje nisam uradio.

B92: Hocete li jednom ipak odluciti da razresite najzad tu dilemu da li je gospodin Novakovic, gradonacelnik Novog Sada, mogao da porusi zakon Isaka Njutna pa da jedno telo bude u isto vreme na dva razlicita mesta? Hocemo li saznati najzad da li je on bio u Solunu ili nije?

Djindjic: ...teorija relativiteta. To nije moj posao. Vi zelite meni da date takva ovlascenja da se ja zaista plasim tih ovlascenja. Ja bih se plasio sebe kada bih bio tako mocan kakvim vi zelite da me napravite. Da regulisem sud u Hagu, da regulisem predsednika Republike Srbije, da regulisem poslanike, da regulisem sluzbe drzavne... Ja ne mogu sve to da radim.

B92: Zar necete graditi demokratiju na nekim postenim osnova, da najzad znamo da li je jedan zakon lazno usvojen ili nije?

Djindjic: Ali nisam ja merilo demokratije. Postoje institucije, postoji parlament, postoje odbori, postoje poslanici, postoji nacin da se to pitanje pokrene kao i za predsednika Srbije, postoji procedura. Ja ocekujem...

B92: Ako se nesto mulja u skupstini, da upotrebim narodski izraz, vas to nece interesovati?

Djindjic: Ne, ne. Ja racunam s tim da su u tu skupstinu izabrani mnogi casni i odgovorni ljudi.

B92: Ali on je u vasoj stranci.

Djindjic: Pa znam, ali on je i gradonacelnik Novog Sada, on je jedan od 250 poslanika. Tamo su i drugi poslanici.

B92: Vi ne mozete to nikako da proverite, nije vam ingerencija ili necete?

Djindjic: Nije to moj posao. Ja imam toliko drugih poslova...

B92: A ne smeta vam tolika dilema u javnosti?

Djindjic: Pa ne vidim toliku dilemu u javnosti. Ja sam video da je to bilo pitanje jedan ili dva dana. Bilo je pitanje sa falsifikovanim snimkom na kom je pokazana jedna ruka koja je navodno glasala pa se ispostavilo da nije, nisam se ni time bavio. Niko nije posle pitao: izvinite, ko je montirao taj snimak? Videli smo da ima dilema, u redu - ima mnogo dilema u nasem zivotu. Ono sto je moj posao pokusavam da radim cisto i da razjasnim sve dileme. To sto je posao drugih ljudi  - tu sam posmatrac. Mogu s vama da se slozim da nije dobro da se takve dileme pojavljuju. Tacno, nije dobro. S druge strane, mi smo u jednoj tranziciji u kojoj ljudi treba da se naviknu na odgovornost, da se naviknu na to sta znaci biti poslanik. Mene isto muci dilema sto cesto nemamo kvorum. Plate su visoke, poslanicka funkcija je ugledna. Zasto ne dodju ljudi... Nema sanse da na zapadu, u Francuskoj ili Italiji, imate sednicu skupstine na kojoj nema kvoruma. Nije se desilo 50 godina. Ali to je u redu, navikavamo se na jedan demokratski sistem. Mnogo bih imao glavobolja kada bih pokusavao da resim svaki od tih problema, ne bih nista drugo radio nego bih samo isao okolo i gasio male pozare. Ali ja ocekujem da i drugi koji su ukljuceni u taj politicki proces rade svoj posao na nacin na koji ja radim svoj posao kao predsednik vlade.

B92: Na kraju, kada ste bili u opoziciji podsmevali ste se Milosevicu sto tokom svoje vladavine nije mogao tako mirno da sidje medju gradjane i narod. Da li mislite da cete vi uvek moci da izadjete medju gradjane ciste savesti?

Djindjic: U ovih godinu dana mogu. Znaci, ovih godinu dana sam bio vise medju narodom nego Milosevic za ceo zivot.

B92: A u perspektivi?

Djindjic: U perspektivi, ako budem radio ono sto sam radio do sada i na isti nacin -pretpostavljam da da. Jedna strana sam ja, druga strana je narod. Moj mali problem sa narodom je u tome sto ja pokusavam da radim i one stvari koje nisu popularne verujuci da je to dobro za buducnost i sto ne mogu bas svakog trenutka da ubedim ljude da ako se zrtvujemo da bi bilo bolje za godinu ili dve, i da oni to prihvate, jer oni mozda i ne veruju da ce za godinu ili dve tako biti. Ali u nekoj vremenskoj perspektivi mislim da ce ova vlada ostati upamcena po tome sto je investirala u buducnost i sto je za sebe uradila vrlo nepopularne stvari, u vrlo kratkom vremenskom periodu, nije podilazila narodu zato da bismo imali neke temelje na kojima neka druga vlada moze da gradi. Ali da opet umirim savest, mi smo jedina vlada od svih zemalja u tranziciji koja je posle godinu dana svog mandata popularnija nego na pocetku. To nije jos dozivljeno i ja sam iznenadjen. Ja sam iznenadjen sto ljudi imaju, uprkos svemu, razumevanja za podizanje cena, za poreski sistem, za finansijsku disciplinu, za ukidanje subvencija. Kada smo donosili te odluke, meni je bilo hladno oko srca. Ministar finansija je rekao - da li mi smemo to da uradimo. Ja sam rekao - sta je alternativa. Rekao je da dve-tri godine produzimo sve to, da platimo malo vecu cenu... Ja sam rekao ne, nemamo toliko vremena. Sada kada razgovaramo, on kaze - ovi Srbi su cudo, ja sam mislio da ce da nas proteraju posle sest meseci. Znaci, ipak nije tako strasno. Ljudi su istrpeli to, ali shvataju da to nije ni zla volja, ni nekompetentnost ove vlasti, ni da neko sada pokusava da ih uci, nego da je to naprosto zateceno stanje koje mi pokusavamo da resimo. Siguran sam da ce ove 2002. godine biti bolje nego 2001, i ako su ljudi na kraju 2001. ocenili rejting vlade visim nego na pocetku, na kraju 2002. ce ga oceniti jos visim. I u tom smislu nemam nikakve bojazni da zajedno prosetamo ako treba i Knez Mihailovom, a mozemo da odemo i u Leskovac na leskovacku rostiljadu.

B92: Nisam sigurna da cu vam se pridruziti u tom segmentu. Hvala vam sto ste bili nas gost...

Djindjic: Onda ja nisam kriv ako ne budem isao u narod...

***

Pisma Zorana �indica o Kosovu upucena Bleru, Bu�u i Putinu
�indic tražio da se hitno re�i status Kosova
BLIC, 4. avgust 2006.

Zahtev državnog vrha Srbije da pregovori o statusu Kosmeta počnu što pre učinio je aktuelnim zalaganje premijera Zorana Đinđića, koji je u pismima upućenim liderima Velike Britanije, Amerike i Rusije Toniju Bleru, Džordžu Bušu i Vladimiru Putinu, još u februaru 2003. godine zatražio hitan razgovor o statusu pokrajine. Đinđić je u pismima upozorio da Kosovo klizi u nezavisnost, zatražio da razgovori o problemima u pokrajini počnu što pre i izneo svoj predlog - Kosovo treba podeliti.

U međuvremenu ništa se nije promenilo nabolje, Srbija je izgubila tri godine, a naš državni vrh, suočen sa činjenicom da najznačajnije zemlje u svetu žele nezavisno Kosovo, zatražio je hitan dijalog o statusu.

„Blic“ prenosi pisma premijera Đinđića preuzeta iz knjige Dobrice Ćosića „Kosovo“ koju su izdale „Večernje novosti“ 2004. godine. Pismo predsedniku Putinu

Poštovani gospodine predsedniče,

Uveren sam da Vam je poznata složena situacija na Balkanu: neobična država Bosne i Hercegovine, vrlo netipična Federacija Srbije i Crne Gore, potpuno otvoren problem uzajamnih odnosa Srbije i Kosova, nestabilna Makedonija, previše državnih eksperimenata na malom prostranstvu. Svaki nepravilni korak može da postavi pod ozbiljnu pretnju krhku stabilnost, koju smo dobili uz pomoć ogromnih napora i velikih žrtava. Čini mi se da međunarodna zajednica, po pitanju regularizacije problema Kosova, preti ogromnim rizikom da će napraviti veoma opasnu grešku. „Spontano“ organizovanje Kosova ka nezavisnosti, na odlučnoj zabrani Srbije i Jugoslavije da učestvuje i da utiče na događaje, vode ka vrlo eksplozivno opasnoj situaciji u skorijoj budućnosti.

Zato pretpostavljam da je došao momenat, posle tri i po godine prebivanja međunarodnih snaga na Kosovu, da se ozbiljno promisli koncepcija dugoročnog rešenja ove problematike. Fraze o tome da će o pitanju statusa Kosova da se odlučuje posle, potpuno su neubedljive jer se svakodnevno primaju rešenja koja po suštini prevazilaze konačni status, a baš u pravcu nezavisnosti. Po suštini ništa ne menja to što međunarodna zajednica insistira na tome da bi takvo nezavisno Kosovo ostalo u sastavu zajedničke države sa Srbijom. Ovim će, u formalnom smislu, biti sačuvan princip nenarušavanja granica, ali pri dvostrukom kažnjavanju Srbije. Prvo su joj oteli bilo kakav uticaj na Kosovu, a zatim su joj dali ulogu zatočenika sada već nezavisnog Kosova.

Naš predlog se sastoji u tome da se bez gubljenja vremena pristupi potražnji kompromisa koji bi bio prihvatljiv za obe strane, srpsku i albansku. Takvo rešenje je moguće, jer mi u Srbiji nismo namerili da ubeđujemo kosovske Albance da žive zajedno sa nama. Mi hoćemo da sačuvamo državni interes Srbije, da zaštitimo prava srpske zajednice na Kosovu i obezbedimo čuvanje naših spomenika, religije i kulture. To može da se učini pri punom uvažavanju albanske nacionalne zajednice, sve do deljenja Kosova, ako drugačije ne bude moguće. Cilj sadašnjeg ličnog obraćanja je moja molba Vama da iskoristite Vaš veliki međunarodni autoritet, da se problem Kosova pokrene sa mrtve tačke, u stranu dostignuća dugoročnog i stabilnog rešenja. U slučaju Vaše zainteresovanosti da dobijete podrobnije informacije o tome kako mi u Beogradu vidimo moguća rešenja za rešavanje statusa Kosova, ja sam na Vašem raspolaganju i vrlo sam rad bilo kojoj vrsti kontakta. Pismo premijeru Bleru

...Kao što možda znate, Kosovo polako stremi nezavisnosti. Nijedan ozbiljni alternativni koncept nije prodiskutovan u međunarodnoj zajednici. Većina svetskih lidera radije ne razmišlja o ovoj temi u nadi da će se rešenje samo prirodno pojaviti. Opšta, iako implicitna pretpostavka je da će kroz nekoliko godina kosovske institucije preuzeti najvažnije funkcije, uključujući garancije za prava etničkih manjina. To će se zvati multietničko Kosovo iako će broj nealbanaca biti zanemarljiv, ako ih uopšte bude. Oni koji su prognani iz svojih kuća ostaće zauvek beskućnici. De facto, nezavisnost Kosova verovatno neće postati formalno nezavisno i uslediće pritisak na Beograd i Prištinu da uđu u neku vrstu konfederacije. Naizgled, ovo je elegantno rešenje, ali je u stvari tempirana bomba.

Prvo, činjenica da Srbija, čija je Kosovo pokrajina, nema formalni uticaj na teritoriju, biće shvaćena kao poraz u srpskoj javnosti, a sledstveno i kao poraz demokratske reformske Vlade.

Drugo, održavanje takvog Kosova u fiktivnoj uniji sa Srbijom sprečiće Srbiju da se integriše u Evropu, pošto će onda integracija da zavisi od harmonizacije unutrašnjeg tržišta Srbije i Kosova i ovaj koncept je nemoguć. Ova dva scenarija pospešiće ekstremizam i oslabiti demokratske, proevropske snage sa dalekosežnim posledicama po stabilnost Srbije i čitavu regiju. Zamislite mogući sled događaja u BiH i Makedoniji!

Šta je rešenje? Na početku svim ovim pitanjima se mora pristupiti bez odlaganja i na odgovarajućem nivou. Bio bih Vam veoma zahvalan ako biste preduzeli inicijativu u ovom pravcu.

Izvestan broj opcija postoji o kojima se može razmišljati kao i kompromisu između interesa Srbije i albanskog stanovništva na Kosovu. Dozvolite da ovo bude samo tema za razmišljanje bez ulaženja u detalje.

Prva opcija je federalizacija u kojoj bi Albanci i Srbi imali sličan status kao Muslimani i Hrvati u Federaciji BiH. Ovo rešenje bi omogućilo dovoljno garancije Srbima da uživaju svoja prava u skladu sa samoupravom na Kosovu. Ovakvo konstituisano Kosovo bi imalo asimetričan status u odnosu na Srbiju: više od pokrajine manje od federalne jedinice (po jugoslovenskom Ustavu bi imalo pravo na secesiju kao i Crna Gora). Druga opcija, u slučaju da prva ne uspe, bi se ugledala na Kipar, sa teritorijalnom demarkacijom ali nepromenjenim granicama. U ovom slučaju, Srbi bi organizovali svoj politički život uglavnom u severnom Kosovu. Podrazumeva se da će manjinska prava biti garantovana u enklavama/ili pojedincima na teritoriji sa administracijom druge nacije i da će verski objekti kulturni spomenici biti zaštićeni. Treća opcija u slučaju da ove dve ne uspeju, biće promena granica sporazumom. U tom slučaju, srpska nacionalna zajednica bi dobila svoj deo teritorije. Prema međunarodnim procenama napravljenim pre dve godine za vreme parlamentarnih izbora, pre dolaska međunarodnih snaga, Srbi su činili 18 odsto kosovskog stanovništva. Ovaj procenat trebalo bi biti usklađen na bazi imovinskih prava. Ove opcije trebalo bi da budu testirane korak po korak ostavljajući dovoljno vremena da se proveri njihova mogućnost implementacije. Međutim, trebalo bi da budemo dovoljno hrabri i da se suočimo sa najdramatičnijom opcijom - trećom.

G. premijeru,

Za nas, kao demokratsku Vladu koja se bavi teškim ekonomskim problemima i reformama, najgora opcija je da se stvari dese bez našeg učešća i sa našom objektivnom odgovornošću. Ovo je put koji sigurno vodi u krizu. Ako danas izbegnemo sutrašnje probleme, idemo putem oportunizma. Ovo odbijam. Kao što znam da ćete i Vi tako postupiti i kao što znam da ste hrabar i odlučan čovek, očekujem Vašu podršku i solidarnost, kao i uvek. Pismo predsedniku Bušu

...Prema Rezoluciji 1244, sve nadležnosti na Kosovu su oduzete od Srbije i predate međunarodnim snagama (KFOR i UNMIK). Ideja je bila da se tamo i tada normalizuje situacija, i posle nekoliko godina da se definiše konačan status koji bi bio neka vrsta kompromisa između Srbije (Jugoslavije) i kosovskih Albanaca. Kada pominjem konačno rešenje Rezolucija 1244 govori u prilog suštinske autonomije. Međutim, ono što se dešava tokom poslednje tri i po godine, ono što se i dalje dešava je de facto proces predavanja atributa suvereniteta kosovskim strukturama kao potencijalno nezavisnoj državi. Ni reči o kompromisu sa Srbijom, Jugoslavijom. Verovatno jedini „kompromis“ je da se dodatno poveća pritisak na Srbiju i Beograd i da se Kosovo gurne u zajedničku državu sa Srbijom. „Svako je zadovoljan“ - kao što kaže popularna poslovica.

Ali, ovo rešenje, iako izgleda elegantno tempirana je bomba. Ne samo da će da izazove eskalaciju ekstremizma u Srbiji i zasigurno poraziti reformske snage nego će takođe destabilizovati celu regiju Balkana, naročito Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, a verovatno i Srbiju (imajući u vidu centrifugalne tendencije u južnom i severnom delu pokrajine). Neka kompromisna rešenja, koja mogu da osiguraju stabilnost u regiji su moguća. Glavna prepreka u diskusijama povodom ovih rešenja je oportunizam međunarodne zajednice. Niko nije spreman da preuzme inicijativu i da razgovara o neprijatnim temama. Vaša Vlada i Vaša zemlja su nam glavni saveznici u ovom istorijskom zadatku. Pomogli ste nam da uspostavimo demokratiju u Srbiji. Pomozite nam da postavimo zdravu osnovu za budući razvoj. Hteli bismo da imate na umu činjenicu da potencijalni problem u vezi sa Kosovom postoji, da specifična kompromisna rešenja nisu još uzeta u obzir, i da rešenje koje se trenutno implementira odlaže problem, rizikujući njegovu eksploziju u budućnosti.

***


Napomena:
Svi podaci objavljeni na www.zamislisrbiju.org su isključivo informativnog karaktera.
RCGA Lingva ne snosi nikakvu odgovornost za posledice nastale upotrebom ovih informacija.


Zamisli Srbiju latest topics RSS feed

O nama | Impresum | Pravila korišćenja | Kontakt

© R. C. G. A. Lingva 1997 - 2008.

Wycombe Abbey| private school hong kong| English primary school Hong Kong| primary education| top schools in Hong Kong| best international schools hong kong| best primary schools in hong kong| school day| boarding school Hong Kong|