Regionalni centar građanske akcije LINGVA
   
   

Zamisli Srbiju.org
Info - dokumentacioni centar

 
Govori i izjave srpskih političara od 1987. do 2008.
 


Vojislav Koštunica

Prečice
Kratke izjave
Hri�canska misao: SVETOSAVLJE KAO OSNOV SRPSKE NACIJE I DRŽAVE
Za politiku sa poštenjem - Srpski narod na raskršću
Le Monde: Koštunica je oličenje srpskog nacionalnog projekta
Pismo: Dragi Aco
GODINA VELIKIH RASPLETA

Serbia Advocates Stable, Historically Just Solution for Kosovo
Izjava predsednika Vlade Srbije Vojislava Ko�tunice povodom prekida pregovora sa EU: Zbog jednog oficira ispa�ta narod
KO NE RAZUME GUČU NE RAZUME NI SRBIJU
SRBIJA SA USTAVOM JACA
SPREMAN SAM DA IZGUBIM VLADU, A DA SRBIJA DOBIJE USTAV
CRNA GORA DUŽNA DA POŠTUJE SUVERENITET SRBIJE

***

Kratke izjave

• �ta je to kljucno o cemu se treba dogovoriti ili dogovarati? Vi�e stvari. Na koji nacin komunikaciju izmedu opozicionih stranaka uciniti redovnom, razmenu informacija takode, kako da odnosi dobiju poslovni karakter i kako da se opozicione stranke postave jedinstveno i jasno u borbi za predstojece izbore, ali i u zajednickom otporu režimskom napadu i manipulaciji. Uoci sastanka 10. januara i posle njega vlast je nastavila da govori ono �to je govorila i ranije, ali sada upotrebljavajuci jo� jace reci i jo� težu artiljeriju. Na primer, da su sastanak i zakljucci naruceni spolja. Samo je jedan narucilac tih zahteva - to je narod u Srbiji koji živi nepodno�ljivo i sve gore i gore. Ko god pogleda dokument upucen ministrima inostranih poslova Evropske unije, SAD-a, Rusije i Kine uocice da je to u osnovi jedan patriotski apel i vapaj. Krajnje razborito, to pismo ne ide samo na adresu zapadnih zemalja, koje snose najvecu odgovornost za bombardovanje SRJ i sankcije medunarodne zajednice, vec se obracaju i drugim stalnim clanicama Saveta bezbednosti, Rusiju i Kinu, od kojih je jedna odigrala veliku ulogu u razre�enju NATO agresije. (Vreme, 22.01.2000.)

• Sledeci govornik je Vojislav Kostunica, predsednik Demokratske stranke Srbije. On je rekao da rezim pokusava da iskoristi ubistvo Boska Perosevica u Novom Sadu da bi se obracunao sa svojim protivnicima i rekao da rezim stalno koristi i verbalno i fizicko nasilje, navodeci dogadjaje poslednjih dana kao najbolji primer. (15.05.2000.)

• Prisutan sam samo u onoj meri u kojoj mi ustavna obaveza nalaze da vodim racuna o necemu sto je celina drzave i da podrzim svaku ideju ili politiku koja se zalaze za njeno jedinstvo, koja je za postovanje vazeceg ustavnog poretka i prava. Dakle, na taj, pre svega pravni nacin, zalazuci se za ocuvanje ustavnog poretka SRJ i za postovanje Ustava Crne Gore, prisutan sam na izborima - rekao je predsednik SRJ Vojislav Kostunica u razgovoru za �Blic". (Blic, 2001.)

• Zadovoljan sam rezultatima anketa javnog mnjenja, koju je izradio Stejt department, mada nisam upoznat sa svim pojedinostima tog istrazivanja. To sto je porastao rejting DSS potvrduje da je nasa dosadasnja politika ispravna, bez obzira sto se ponekad nismo slagali sa drugim opozicionim strankama i sto smo bili kriticni i prema rezimu i prema medunarodnoj zajednici. Zanimljivi su podaci po kojima jako malo ljudi ima izrazito negativan stav prema nama i po kojima su nasa nastojanja prihvatljiva i za clanove drugih stranaka. Raduje me sto je istrazivanje pokazalo da DSS nije liderska stranka, jer postoji i izvestan procenat clanova koji se u nekim stavima ne slazu sa mnom - prokomentarisao je za �Blic� Vojislav Kostunica, predsednik DSS, najnovija istrazivanja javnog mnjenja Srbije, koje je ovih dana objavio Stejt deparetment. (Blic)

• Prilikom hapsenja i izrucenja brace Banovic ponovo se na dramatican nacin otvorilo pitanje saradnje sa Haskim tribunalom. Svaka saradnja, koja nije pravno utemeljena nije dobra, ne samo za ocuvanje drzavnog suvereniteta i dostojanstva, vec i za unutrasnju stabilnost - izjavio je juce u Beogradu predsjednik SRJ Vojislav Kostunica. Kostunica je na konferenciji za novinare kazao da ta saradnja ne bi trebalo da "podrazumijeva neregulisano izrucenje i hajduciju, koja ne podlijeze zakonu". ( Beograd , 19.11.2001.)

• Deo te zabrinutosti predsednik SRJ izneo je i u intervjuu "Vremenu" datom pro�log utorka, neposredno po�to se Slobodan Milo�evic prvi put pojavio pred sudijama Ha�kog tribunala i neposredno pre nego �to su lideri crnogorske koalicije "Za Jugoslaviju" u�li u Palatu federacije kako bi zapoceli konsultacije o obrazovanju nove savezne vlade. Na direktno pitanje da li je gledao TV prenos iz Haga, predsednik Ko�tunica odgovara sa: "Nisam, bilo mi je mucno da tako ne�to gledam." (Vreme 548.)

• Postoje optuzbe sa dokazom i optuzbe bez dokaza i za jednu zemlju koja je zakoracila put necega sto bi trebalo da bude pravna drzava jedan od prvih zapravo zahteva bi bio da se u javnosti ne izrekne nijedna optuzba a da ne bude potkrepljena odredjenim dokazima. Na kraju krajeva jeste da mediji treba da prate ono sto se desava u politickom zivotu, u politickim strankama, u drzavnom aparatu ali mediji pre svega treba da prate kada je rec o optuzbama, kada je rec o radnjama koje se mogu smatrati inkriminisanim, treba da prate radove sudova, tuzilastva, i na osnovu toga da rasudjuju. Kod nas se zapravo vrlo cesto politicki presudjuje i rasudjuje o odgovornosti ljudi na osnovu onoga sto se moze u medijima citati. Po mom dubokom uverenju, nije se nista promenilo u radu Demokratske stranke Srbije. Ona je rukovodjena onim istim nacelima. Danas ima veci broj clanova nego sto je imala ranije. (01.02.2002.)

• Vojislav Kostunica, predsednik DS, ocenio je da je ubistvo Bulatovica "recit dokaz unutrasnje i teske krize u drzavi". "Zemlja ciji se kljucni ljudi ovako ubijaju je zemlja u kojoj nesto temeljno treba menjati", ukazao je Kostunica. On je podsetio da se Savezna skupstina "odavno ne sastaje" i da "ni u njoj ni drugde nije razmatrano pitanje opste bezbednosti". Kostunica je ocenio da je "moguce da dolazi do sukoba u samim vrhovima vlasti", sto znaci, kako je rekao, da "u nekim krugovima mora da postoji nesigurnost" (Brisel, 9. februar ??)

• Vojislav Kostunica da tvrdi da je njegov predsednicki predizborni program ostvaren, da je Jugoslavija sacuvana, pa sada moze da joj �brani dostojanstvo� preganjajuci se, preko narodne grbace, sa medjunarodnim institucijama. (Mart 2002.)

• Predsednik SRJ Vojislav Kostunica izrazio je zadovoljstvo zbog danasnjeg subregionalnog sastanka sefova drzava BiH, Jugoslavije i Hrvatske koji je odrzan u Sarajevu i naglasio da su i ovom prilikom potvrdjeni Helsinski principi nepovredivosti granica i njihove otvorenosti za nesmetan protok roba, ljudi i kapitala. "Jos jednom smo potvrdili privrzenost medjunarodno priznatoj BIH utemeljenu Dejtonskim sporazumom sa tri konstitutivna naroda i dva ravnopravna entiteta", rekao je jugoslovenski predsednik na zajednickoj konferenciji za novinare sa clanovima Predsednistva BiH Berizom Belkicem, Jozom Krizanovicem i Zivkom Radisicem, i hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesicem, odrzanoj posle potpisivanja zajednicke izjave. Tokom susreta posebno je bilo reci o stvaranju uslova za povratak izbeglica iz SRJ i Hrvatske u Bosnu i Hercegovinu, rekao je Kostunica i dodao da je neophodno stvoriti sve preduslove da se povratnici mogu bezbedno vratiti u svoja ranija mesta prebivalista. ( Sarajevo , 15.07.2002. Tanjug)

• Predsednik SRJ Vojislav Kostunica, izjavio je danas u Sarajevu da ne vidi razlog da on poziva bivseg predsednika RS Radovana Karadzica da se preda Haskom tribunalu. "To je pitanje druge drzave i ne vidim zasto bih se ja time bavio," kazao je predsednik Kostunica, odgovarajuci na novinarska pitanja tokom zajednicke konferencije sefova drzava BiH, SRJ i Hrvatske. Kostunica je dodao da je SRJ uspostavila saradnju sa Medjunarodnim krivicnim sudom u Hagu. Na novinarsko pitanje da li je za jednu vojsku u BiH, jugoslovenski predsednik je kazao da je i to unutrasnja stvar BiH i njenih entiteta. "Nas stav je jasan i mi podrzavamo medjunarodno priznatu dejtonsku BiH u kojoj konstitutivni narodi i dva entiteta," kazao je Kostunica. ( Sarajevo , 15.07.2002. Tanjug)

• Predsednik SRJ Vojislav Kostunica ponovio je danas da nije naredio nikakav upad u Biro za komunikacije vlade Srbije i da su tvrdnje o tome "izmisljotina kojom se pokusava zabasuriti sustina". "Sustina je sasvim jednostavna - postojale su indicije da je ugrozena bezbednost sefa drzave i od VJ je zatrazeno da proveri sve okolnosti u skladu sa zakonom. Svi argumenti su bili tu, bas kao sto su u to vreme postojali argumenti da se ne ide dalje, jer je stanje u drustvu ionako bilo veoma napeto", objasnio je Kostunica u intervjuu "Cacanskom glasu". Kostunica je optuzio "neke krugove vlasti" sto, umesto da proizvode resenja, proizvode afere i, "umesto da se hvataju u kostac s problemima, oni se obracunavaju sa onima koji drugacije misle". Jugoslovenski predsednik je istakao da je nelogicno sto se bivsi nacelnik Generalstaba VJ Nebojsa Pavkovic price o toboznjem upadu u Biro vlade Srbije "setio" tek posle godinu dana i posto je penzionisan i sto su mu se u tome pridruzila trojica penzionisanih generala, za koje se "tesko moze reci da su po dobru zaduzili Vojsku i narod". (Cacak, 16.07.2002. Tanjug)

• Ja se zalazem da, ukoliko pravimo diskontinuitet sa prethodnim rezimom, ne moramo da postujemo pravila promene ustava po sadasnjem stavu, kojim se traze dve trecine u Skupstini, ali i 50 posto plus jedan glas na referendumu. Novi ustav treba usvojiti kvalifikovanom vecinom a ovu drugu odredbu ne treba uzimati u obzir - smatra Vojislav Kostunica. (8.10.2002.)

• SR Jugoslavija apsolutno je namerna da posto - poto nadoknadi svoje tranziciono kasnjenje u odnosu na ostale evropske zemlje, koje vec deset godina grade buducnost na "zajednickim vrednostima postovanja ljudskih prava, demokratije, ekonomije slobodnog trzista i opredeljenja za kontinentalne i evro-atlantske integracije". Sa govornice Generalne skupstine Ujedinjenih nacija (GS UN), bila je to jedna od glavnih poruka Vojislava Kostunice - odlazeceg predsednika u istoriju odlazece SRJ - uz podsecanje na "dobre politicke odnose, koji su u protekle dve godine uspostavljeni sa susedima" i javno zaricanje da ce se, sa strane Beograda, uciniti sve sto je moguce da ne dodje do obnove oruzanih sukoba koji su unazadili region zapadnog Balkana u prosloj deceniji. (Danas, 14,15.12.2002. Njujork)

• Blizi smo vladi nego izborima. Predsjednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica izjavio je veceras da sa �vise optimizma moze da kaze� da je Srbija �bliza vladi nego izborima�. Poslije sastanka sa liderima G17 Plus i koalicije Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije, Kostunica je rekao novinarima da je taj razgovor bio �korak napred�. (13.02.2004.)

• Predsednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica naglasio je u danasnjem razgovoru s delegacijom Saveza vojvodjanskih Madjara koju je predvodio Jozef Kasa, znacaj aktivnog ucestvovanja nacionalnih manjina na svim nivoima vlasti. Kako je saopstila vladina Kancelarija za saradnju s medijima, Kostunica je ocenio "da je veoma vazno da zajednickim naporima gradimo Srbiju i istakao znacaj donosenja novog Ustava, u kome bi se garantovala prava manjina i na valjan nacin regulisao njihov polozaj". ( Beograd , 8.04.2004. Tanjug)

• Kako se navodi u saopstenju, Kostunica je naglasio neophodnost iznalazenja novih institucionalnih garancija za Srbe i druge nealbance na Kosovu i Metohiji, kako bi se sprecilo ponavljanje etnicki motivisanog nasilja i obezbedio povratak raseljenih, bezbedan opstanak srpske zajednice i postovanje elementarnih ljudskih prava. (10.04.2004.)

• Premijer Srbije Vojislav Kostunica izjavio je danas da je u Vojvodini bilo incidenata na medjunacionalnoj osnovi, navodeci da je rec o pojedinacnim slucajevima, i da zbog toga nema mesta njihovoj internacionalizaciji. "Nema mesta internacionalizaciji, a internacionalizacija koja nepotrebno i neumesno ima karakter mesanja u poslove druge drzave takodje moze biti internacionalizovana", rekao je Kostunica u razgovoru s predstavnicima pokrajinskih vlasti. Kostunica je kazao da pojedini politicari kada govore o incidentima u Vojvodini koriste rec "atrocitet", koja, kako je rekao, ne postoji u srpskom jeziku. Prevedena sa stranog jezika znaci zlocin, nedelo, zverstvo, masakr. "Ko tu rec upotrebljava izgovara neistinu, izaziva napetost i raspiruje nacionalnu mrznju i iskljucivost", rekao je Kostunica. ( Subotica , 8.09.2004. Beta)

• Premijer Srbije Vojislav Kostunica izrazio je veceras zadovoljstvo razgovorima koje je danas vodio u Temerinu, Subotici i Novom Sadu i istakao da su Vlada Srbije, predsednik i drzavna zajednica cvrsto opredeljeni da se medjunacionalni problemi u Vojvodini rese. Kostunica je rekao da svi moraju da rade na smirivanju tenzija, ali da je za tako nesto preduslov da se izbaci termin "atrocitet" koji se neopravdano i neumereno upleo u raspravu. On je rekao da je ohrabren najavljenim razgovorima sa predsednikom Madjarske Ferencom Madlom i dodao da je siguran da ce ti razgovori doprineti razumevanju situacije. ( Novi Sad , 8.09.2004. Beta)

• Premijer Srbije Vojislav Kostunica ocenio je danas da pojedinacni incidenti u Vojvodini nikako ne mogu da budu povod za nedavnu inicijativu zvanicne Budimpeste. U izjavi za medije, Kostunica je izrazio uverenje da u zahtevima madjarskih zvanicnika nisu navedene cinjenice koje bi potkrepile opravdanost zahteva da se o problemima Madjara u Vojvodini razmatra na medjunarodnim forumima. ( Beograd , 09.09.2004. Beta)

• "Minimum ispod koga Beograd ne moze da ide u pregovorima oko buduceg statusa Kosova i Metohije je nesto vi�e od autonomije, a manje od nezavisnosti", rekao je Covic na konferenciji za novinare Socijaldemokratske partije, ciji je predsednik. To su ponovili i Boris Tadic, predsednik Srbije, i Vojislav Ko�tunica, predsednik Vlade Srbije, u odvojenim posetama Briselu i sedistima Evropske unije i NATO. ( Pregled dogadaja na Kosovu i Metohiji u prvom tromesecju 2005. godine )

• Premijer Srbije Vojislav Kostunica izjavio je u Beogradu da pozitivna Studija izvodljivosti nije samo uspeh Vlade, vec citave drzave i drustva i da se sada moze 'otvoreno reci da smo stupili na evropski put koji nas izvJesno vodi u Evropsku uniju'. On je odao priznanje clanovima Vlade, koja je u proteklih godinu dana 'svojski radila na ispunjavanju potrebnih uslova za dobijanje Studije'. ( Beograd , 13.04.2005.)

• Predsjednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica izjavio je da smo sa pozitivnom studijom izvodljivosti krenuli ka Evropi, a nas cilj je da se taj proces sto je moguce vise ubrza. Premijer Srbije je za danasnje 'Novosti' rekao da 'slijedi mnogo posla i mnogo teskoca, ali sa pozitivnom ocjenom studije izvodljivosti izasli smo na evropski put koji je put u jednom i pravom smjeru'. 'Krenuli smo ka Evropi i nas interes je da se taj proces sto je moguce vise ubrza. Krajnji cilj je, naravno, pristupanje Evropskoj uniji, a zna se koje su pretpostavke da se to ostvari - od odredjenog tipa ekonomije, do propisanog zakonodavstva', kazao je Kostunica. ( Beograd , 16.04.2005.)

•"Odlukom Okružnog suda da Mirjana Markovic može da dode u zemlju na sahranu svog muža Slobodana Milo�evica omoguceno je porodici da sahranu obavi u Srbiji", izjavio je premijer Srbije Vojislav Ko�tunica. On je u izjavi agenciji Beta (15.03.2006.) naveo da je "sahrana civilizacijski cin koji se po�tuje".
"To je i u duhu naše tradicije i uveren sam da će se svi, u ovakvoj prilici, odnositi na ovaj način", rekao je Koštunica.

• Guča je ojačala, kao lipa u crkvenoj porti... krenula u svet, preko Drine... sve do Banjaluke...
Premijer Vojislav Koštunica, u "saborskoj besedi",( RTS-1, 3. septembar 2006.)

• Na�i slavni preci, Karadorde i knjaz Milo�, neustra�ivo su se suprotstavili bezvla�cu i nasilju, odbijajuci sve nudene privilegije koje i nama, danas, nude a nazivaju ih �konstruktivnost�. S punim uverenjem ponavljamo da nemamo pravo da se odreknemo i da se nikada necemo odreci nijednog dela na�e države, a posebno ne njene kolevke Kosova i Metohije � rekao je premijer pred nekoliko hiljada prisutnih. (Oplenac, 8. februar 2007.)

 

* * *

Hri�ćanska misao, god. III, broj 1-3, Beograd, 1995, str. 41-42.
SVETOSAVLJE KAO OSNOV SRPSKE NACIJE I DRŽAVE
(GOVOR NA SVETOSAVSKOJ AKADEMIJI U PANČEVU, 27. JANUARA 1995.)

Od kada srpsko ime postoji i kako postoji na dana�nji dan secamo se, sa najdubljim po�tovanjem i blagorodno�cu, onoga bez kojeg srpskog imena ne bi bilo i bez kojeg srpsko ime ne bi pretrajalo sve nedace, sve muke, sva isku�enja, sva na�a postradanja. Secamo se, po delima obicnim i cudesnim, velikog na�eg svetitelja i prosvetitelja Svetog Save.
Danas, kada se opet, možda na nacin nikada teži, složeniji i tragicniji u na�oj istoriji postavlja pitanje na�eg državnog i narodnog opstanka, na dana�nji dan, Savindan, nema nam druge nego da se setimo kako je Nemanjin sin politicki i duhovno radio na stvaranju Srpske države, okupljanju njenih delova, mirenju njene brace, kako je du�u udahnuo toj državnoj zajednici.
Danas, da li na to treba da podsecam, mi živimo u vi�e država koje svet ne priznaje. Maticna na�a država ne zove se imenom naroda Svetog Save, kao da svog imena treba da se stidimo. Ona nosi ime jedne države u kojoj je u poslednja pola veka srpsko ime bilo potisnuto, ozlogla�eno, država kojom su upravljali progonitelji imena Svetog Save - komunisti. Za�to da govorimo uvijeno i izokola? Posle Turaka, koji su spaljivanjem mo�tiju Svetog Save hteli da zatru secanje na njegove vekovima ocuvane poruke, komunisti su isto tako, na razlicite nacine hteli da uni�te secanje na Svetog Savu ili da ga, za svoje potrebe, predstave onakvim kakav on nije bio.
Da li je nacin na koji se danas slavi Sveti Sava primeren jednom narodu koji jedino može, jedino sme, jedino mora da ide stopama svoga velikog svetitelja. Svetosavlje je osnov srpske države, a kao osnov države i osnov nacije. Kada je srpska država obnovljena u pro�lom veku, onda je proslava Svetog Save postala najsvecaniji dan u narodnom životu. To je i prirodno, to je i razumljivo, jer narod je cuvao vekovima uspomenu na Svetog Savu i ustao je protiv Turaka i oslobodio se duhom Svetog Save.
Samouki i cesto okrutni vladar Srbije, Knez Milo�, zato je u svojoj naredbi od 5. februara 1827. za sve one koji ne bi do�li u Crkvu, na dan Svetog Save, i ducan svoj zatvorili, odredio da �ne samo globu crkvi plate, no i apsom i telesnom kaznom ka�tigovani budu�.
Mi cemo kao narod biti na svome, uspravni kakvi smo bili, zbacujuci tiranstvo sa svojih leda tek kada se Sveti Sava bude slavio onako kako se nekad u Srbiji slavio, kako to njegovoj slavi dolikuje. Ali, da se vratim danas važnim porukama velikog preporoditelja i svetitelja na�eg.
Pod vla�cu oca Svetog Save, Nemanje, pocelo je pribiranje srpskih zemalja u jednu postojanu celinu. Nemanja je, uz pomoc Svetog Save, kako to beleži drugi Nemanjin sin, Stevan Prvovencani, bio �skupljac izgubljenih delova svog otacastva, a i obnovitelj�. Pre Nemanje dve glavne srpske oblasti, Zeta i Ra�ka, bile su nepomirljivi suparnici. Zeta je bila pod uticajem romanske kulture, a Bar, s katolickom arhibiskupijom, i Kotorom i Dubrovnikom, �irili su uticaj zapadne crkve. Sam Nemanja roden je blizu Podgorice gde nije bilo nijednog pravoslavnog sve�tenika, a kr�ten je po katolickom obredu. Nemanja je ba� u ovakvim prilikama doveo u zajednicu Ra�ku i Zetu i utro je put stvaranja jo� �ire srpske države.
Danas mi imamo pred sobom jednu vlast koja, na na�u sramotu, nije u stanju da sabere i okupi i ono �to je cisto i jasno srpsko. Drugi hoce da nas dele, da od Drine prave granicu, da tvrde da okupljanje Srba u jednoj državi jeste velika Srbija, a okupljanje Hrvata, Slovenaca, Makedonaca u jednoj državi nije velika Hrvatska, Slovenija i Makedonija. Da ujedinjenjem Nemacke nije stvorena Velika Nemacka i posle krvavog iskustva iz dva svetska rata. Tu vrstu licemerja mi možemo razumeti i Sveti Sava i Nemanjici porucuju kako da se sa njom nosimo.
Ali, da neko ko upravlja ovom državom može težiti razbijanju na�eg nacionalnog i državnog prostora, slugeranjski povladujuci mocnicima u medunarodnoj zajednici, odricuci se dela sopstvenog naroda, kažnjavajuci deo svog naroda - to na�a istorija ne zna, to je duhu svetosavlja sasvim strano.
Proucavajuci državnu politiku Nemanjinu i Svetog Save, jedan na� istoricar dobro je istakao jednostavnu istinu: �Periferni delovi jednog naroda kao i periferne oblasti, ne mogu biti jezgra jedne velike države... Osnova srpske srednjovekovne države postala je Ra�ka, koja se nalazila u sredi�tu srpskih oblasti i po tom svom sredi�njem položaju je bila centralni deo na�eg državnog organizma�. Mi smo se danas obreli u prilikama u kojima se na� nacionalni centar, Srbija odrice svoje uloge, a periferija, na� narod u zapadnim srpskim zemljama, u brojcano i kulturno nepovoljnijem položaju, u surovim ratnim neprilikama, treba da podseca na znacenje duha svetosavlja i da preuzme na svoja pleca ulogu centra.
Za života Svetog Save u državnom razvoju Srbije postignute su dve presudne i znacajne stvari. Srbija je postala kraljevina i dobila je svoju samostalnu crkvenu organizaciju. Toj crkvenoj organizaciji Sava je dao cisto nacionalni karakter: smenjivanjem grckog vladike u Prizrenu, zatim odredivanjem sedi�ta novih episkopija. Žica, Dabar, Prevlaka i Ston kao sedi�ta episkopija trebalo je da suzbiju katolicki uticaj i akciju, jer su postavljena skoro na periferiji kraljevine. Rasporedivanje sedi�ta episkopija izvedeno je sa jasnom �državnoverskom namerom�. Pravoslavlje je zaslugom Svetog Save postalo državna vera. Preko Crkve, sve�tenstva, Sveti Sava je delovao i na kulturnom uzdizanju naroda, nastojeci da kod njega razvije i osecaj gradanske dužnosti. I kod izraza �gradanska dužnost� zastajem i zadržavam se. Ceo životni put Svetog Save je jedno podsecanje, možda nasu�niji nauk za nas od bilo kojeg drugog, da ljudski život nije samo niz prava i koristi, vec i jedna velika obaveza, dužnost. Postoje vremena u kojima se krug obaveza umnožava, natkriljuje sve drugo. U takvom vremenu mi danas živimo. Takvo je bilo vreme Svetog Save. Koliko je potomaka Svetog Save toga svesno, kadro da razume amanet Svetog Save i dostojno tog amaneta?
Na� istoricar V. Corovic veli da je �srpsku državnu misao nemanjicke dinastije stvorio fizicki Nemanja, a intelektualno Sava�. Zahvaljujuci Svetom Savi ta država, cvrsto postavljena, na zdravim nacionalnim i duhovnim temeljima mogla je da posle pet vekova doživi svoj vaskrs pocetkom pro�log veka, da bude obnovljena. Jo� neverovatnija od nastanka je njena obnova... Sveti Sava bio je svetitelj i prosvetitelj, ali i veliki diplomata. Bio je on i veliki duhovnik, ali i prakticni i vizionarski državnik. Podsecam Vas na njegove reci, kojima je najbolje da svoju besedu privedem kraju. Samo covek koji nije razmi�ljao od danas do sutra, koji je mislio vekovima unapred, mogao je da zapi�e sledece reci: �Prvo bejasmo pametni. Istok je držao da smo mi Zapad, dok nas je Zapad smatrao delom Istoka. Neki od nas u ovom sudaru mi�ljenja pogre�no su razumeli stvari, tvrdeci da ne pripadamo ni jednoj ni drugoj strani, a drugi da smo u celosti deo jedne ili druge strane. Ali ja velim da nam je sudeno da budemo Istok Zapadu i Zapad Istoku, da priznajemo samo nebeski Jerusalim nad sobom, a ovde na zemlji, da nikom ne verujemo�.
Samo ovakvim stavom, duhovnim i politickim, Sveti Sava je rascepkane srpske zemlje, izmedu velikih sila uspeo da objedini, dajuci im moc trajanja.
Danas u isku�enjima u kojima je na� narod za njega postoji samo jedan put i jedna spasonosna misao - svetosavlje.
Svom narodu Sveti Sava je umeo da �alje poruke i opomene. Na dana�nji dan, na Savindan leta Gospodnjeg 1995, ko se od nas nije setio reci narodne pesme:
�Grom udari na Svetoga Savu
usred zime kad mu vreme nije...�

Neka bi na� veliki svetitelj molitvama svojim, cuvao, krepio i vodio, odsada kao i dosada na� narod.

* * *

Za politiku sa poštenjem - Srpski narod na raskršću
Obraz (1996.)

Položaj u kome se danas nalazi srpski narod teško da se može porediti sa nečim sličnim u njegovoj, nimalo lakoj istoriji. U vreme najvećih vojnih i političkih poraza nije ugasnula svetlost srpske državne i nacionalne ideje. Postavljena na zdrave nacionalne i duhovne temelje od strane Nemanjića, srpska država je mogla posle skoro pet vekova čamovanja u turskom ropstvu da bude obnovljena, da doživi svoj vaskrs. Politički i vojni porazi u našoj duoj i tegobnoj istoriji nisu istovremen bili i duhovni i moralni porazi. Vojni porazi bili su po pravilu podsticaj za kasnija uzdignuća, pobede, “zvezdane časove” naše povesti.

Položaj u kome se danas nalazi srpski narod teško da se može porediti sa nečim sličnim u njegovoj, nimalo lakoj istoriji. U vreme najvećih vojnih i političkih poraza nije ugasnula svetlost srpske državne i nacionalne ideje. Postavljena na zdrave nacionalne i duhovne temelje od strane Nemanjića, srpska država je mogla posle skoro pet vekova čamovanja u turskom ropstvu da bude obnovljena, da doživi svoj vaskrs. Politički i vojni porazi u našoj duoj i tegobnoj istoriji nisu istovremen bili i duhovni i moralni porazi. Vojni porazi bili su po pravilu podsticaj za kasnija uzdignuća, pobede, “zvezdane časove” naše povesti.

Danas, kao da bi moglo da bude ili se desi drugačije. Gore od toga, možda smo po prvi put u našoj istoriji suočeni sa mogućnošću da naši politički i vojni porazi budu istovremeno i naši duhovni porazi, istorijska bespuća.

Jugoslovenska zabluda

Srpska nacionalna ideja dovođena je i danas ozbiljno dovedena u pitanje pre svega jugoslovenskog zabludom, kojoj su u svim Jugoslavijama, pa i u državi koja se danas tako zvanično zove, najviše podlegli Srbi. Kada se govori o jugoslovenskoj zabludi, treba imati na umu pre svega prvu Jugoslaviju koje je ne bi bilo bez srpskog učešća u ratu, ogromnih ljudskih žrtava i još većeg moralnog kredita sa kojim je Srbija izašla iz tog rata. Jugoslovenska zabluda sastojala se u tome što su Srbi, odričući se u prvoj Jugoslaviji i svog imena i svojih nacionalnih simbola, poverovali da ta država predstavlja trajno rešenja srpskog nacionalnog pitanja, dok je za druge narode (Hrvate, a kasnije i Slovence) ta država predstavljala samo prolaznu pojavu na putu ka sopstvenoj državi.

Slobodan Jovanović je kritički pisao u emigraciji da su se u novoj državi Srbi odmah nacionalno demobilisali, dok su se drugi (pre svega Hrvati) odmah u toj državi nacionalno mobilisali. Još određeniji je u ovom pogledu Aleks Dragnić: “Prva greška koju su Srbi počinili posle stvaranja Jugoslavije bila je da prestanu da milse kao Srbi i da počnu da misle isključivo kao Jugosloveni. Oni nisu uspeli da dovedu u skladu interese Srbije sa interesima nove države. Dok su druge etničke grupe vodile računa prvo o svojim posebnim interesima, Srbi su prvo razamišljali o opštim, to jest jugoslovenskim interesima.”

Danas se često postavlja pitanje da li je Jugoslavija bila mogućna posle Jasenovca. Pravo pitanje možda bi trebalo da glasi: da li je ona uopšte bila mogućna i pre Jasenovca. Stvarajući prvu Jugoslaviju Srbi su ispoljili spremnost da žive sa drugima. Drugi, međutim, nisu hteli zajednicu već svoje države. Broj “drugih” koji su hteli svoju državu posle Drugog svetskog rata se udvostručio, pored ostalog i odvajanjem delova od samog srpskog nacionalnog korpusa i rađanjem u komunizmu novih nacija.

Srpska nacionalna ideja dovedena je u pitanje i komunističkim nasiljem, koje je dva puta proglašeno legitimnim od strane međunarodne zajednice, tačnije rečeno Zapada. Zapad je prvi put politički i moralno opravdao komunističko nasilje 1945, a drugi put 1991. kada je po svaku cenu stao na branik unutrašnjih granica Jugoslavije, proglašavajući da su granice komunističkih republika Jugoslavije starije od same Jugoslavije stvorene posle Prvog svetskog rata. Osnovna zamisao unutrašnjih granica druge Jugoslavije bila je da se Srbija učini manjom nego što jeste, a druge republike učine većim nego što one stvarno jesu. Sve to je bilo u skladu sa vladajućim, premda neproklamovanim geslom druge Jugoslavije: Slaba Srbija – jaka Jugoslavija.

Očuvana tekovina komunizma

Kada je došlo do raspada komunizma u celom svetu, nesrspki komunisti preko noći su se odrekli komunizma, braneći samo jednu njegovu tekovinu – unutrašnje granice Jugoslavije. Bilo kako bilo, oni su imali jasno formulisane nacionale ciljeve i sredstva za njihovu odbranu. Srpske komuniste raspad Jugoslavije zatekao je bez jasno formulisanih ciljeva, saveznika i sredstava za zastupanje i odbranu srpskih nacionalnih interesa. Te ciljeve vlast u Srbiji nije imala, pošto je bez reči otpora prihvatila progon više stotina Srba iz Krajine i prihvatajući da još više Srba ostane osuđeno na život u tuđoj neprijateljskoj državi, Bosni i Hercegovini. Da stvari budu još gore, muslimansko-hrvatski deo te države, Bosne i Hercegovine, povezan je formalno (politički o vojno) sa drugom neprijateljskom državom Hrvatskom. Istovremeno Srbi preko Drine, u Bosni, ne mogu biti ni u kakvoj čvršćoj sadržajnijoj vezi sa Srbijom.

Treba se setiti reči Jovana Dučića: “M smo Bosanci i Hercegovci 1918. godine svojevoljno predali naše dve zemlje Srbiji, koja je za njih i 1914. prolila more krvi; jer da nije bilo nedeljivosti između Srbije i Bosne i Heregovine, Srbija je mogla jednom izjavom izbeći rat koji je bio užasan.” Karakterističan je izraz koji koristi Dučić, opisujući našu nacionalnu situaciju pre 1914. Taj izraz je “nedeljivost između Srbije i Bosne i Hercegovine”. Prema pesnikovim rečima dakle, Srbija i Bosna bile su nedeljive i kada nisu bile u istoj državi.

Posle više od 70 godina života u zajedničkoj državi, Srbija i Bosna su postale deljive i to ne samo voljom muslimana, Hrvata i međunarodne zajednice, već nažalost i saglasnošću zvaničnog Beograda.

Mir bez pravde

I još jedna reč o nasilju međunarodne zajednice. Ono se nije ispoljilo samo tako što je Zapad proglasio legitimnim tekovine komunističkog nasilja iz 1945. i 1991. Ono se nije ispoljilo samo u krajnje pristrasnoj američkoj politici koja je htela da bude i posrednik između sukobljenih strana i politički i vojni saveznik jedne strane u sukobu. Jednom reči: i kadija i sudija. Nasilje Zapada nije se ispoljilo samo u kažnjavanju celog naroda, a pogotovo njegovih sasvim nedužnih delova: dece, starih, bolesnih. Vrhunac tog nasilja došao je sa zločinačkim bombardovanjem Srba u Bosni kojim je američki savez sa muslimansko-hrvatskom koalicijom u Bosni postao javna i neporeciva činjenica. Na osnovu tog najvišeg stupnja nasilja pripremljen je i jedan plan, koji su svi, pa i Srbi, morali da prihvate. Taj “mirovni plan”, Dejtosnki sporazum, nudi Srbima mir bez pravde. Tim planom posredno se nagrađuje najveće osvajanje i “etničko čišćenje” od izbijanja rata u Jugoslaviji. Reč je naravno o progonu Srba iz Krajine, Zapadne Bosne i Sarajeva.

Srbi su danas izgubili neopisivo mnogo. Taj gubitak je ne samo politički i nacionalni, već duhovni i moralni. Dva poslednja veka srpske istorije su obesmišljena. Moglo se i drugačije i pametnije. Ali oni koji su nasuprot poukama svrekolike srpske istorije smatrali da u najvećim iskušenjima po narod treba odlučivati bez naroda nisu mogli drugačije. Oni koji su nacionalni program sveli na puko, beznačelno i beskrupulozno nastojanje da vlast očuvaju po svaku cenu – drugačije nisu mogli. Ako oni drugačije nisu mogli, onda iz ovoga sleduje samo jedan zaljučak: Drugačije se može i drugačije postaje mogućno samo bez njih. Ovo nije nikakav politički stav, već običan zdravorazumski zaključak.

Ni danas, kao ni pre pet godina, ne može se protiv celog sveta. Pogotovo se to ne može sa petokrakom na čelu i pogleda još uvek uperenog u svrgnutu petokraku u Kremlju. Što zbog svojih interesa, ali još više zbog autoritarnog komunizma i primitivnog, kompromitujućeg nacionalizma koji je odavde podstican svet je na najgori glas izneo srpski narod o kojem je ranije, a pogotovo posle Prvog svetskog rata, mislio drugačije.

Zahvaljujući predubeđenjima i nepoznavanju stvari, ali i slici koje je sadašnji režim u Srbiji stvarao o celom narodu, odnosno nesposobnosti tog režima da stvori drugačiju sliku, postalo je mogućno da poznati američki politikolog Dejvid Gompert napiše tekst čiji naslov govori više od celog članka: “Kako uništiti Srbiju”. Taj naslov u velikoj meri je saglasan sa spoljnom politikom današnje američke vlade.

A kako je robustni stav prema Srbima bio jedan od glavnih dokaza vlastite moći u nadmetanjima između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, nije neobično što su slične poruke dolazile i sa ove strane okeana. U leto 1994. britanski predsednik vlade Džon Mejdžor izjavio je u parlamentu da “Srbiji mora biti jasno da za nju, kao ni za sledeću generaciju Srba, nema budućnosti, ako nisu spremni da pristanu na sporazum koji je zadovoljavajući za svetsku zajednicu”. U leto 1995. godine francuski predsednik Žak Širak je pred televizijskim kamerama okružen predsednicima zemalja članica Evropske Unije grubo prekinuo izlaganje grčkog predsednika vlade Andreasa Papandreua, koji je govorio o prirodi rata u Bosni. Na Papandreuove ocene da se u Bosni vodi građanski rat sa primesama verskog rata, Širak je uzviknuo: “Ne slažem se! Srbi ne poštuju ni Boga ni zakon; to je narod razbojnika i terorista!”

Da li odgovornost drugih spolja, međunarodne zajednice, za nepromišljeno priznanje odmetničkih republika bivše Jugoslavije, amnestira od odgovornosti sadašnju vlast za nezavidan položaj u kome se našao srpski narod? Ne. Izneti su i razlozi zašto je to tako. Osim toga, vlast podrazumeva i povlači uvek i odgovornost. Ne može se vladati bez krivice. Da li odgovornost vlasti amnestira od odgovornosti narod? Odgovor opet glasi ne. Vladika Nikolaj Velimirović se pita da li je narod kriv ako ga njegove starešine i lažni proroci zavode stranputicom. On odgovara da narod nije kriv kao njegove starešine, ali je kriv u izvesnoj meri jer ne bi trebalo da slepo sleduje svojim slepim vođama.

Srbija svoj izgubljeni ugled i snagu, svoju budućnost može da povrati samo ako se okrene izvornom načelu svoje politike i kulture iz prošlog veka, kada je srpska država obnovljena. To načelo je glasilo: Bez unutrašnje slobode nema spoljašnje slobode. Ili, drugim rečima, bez demokratije nije moguće nacionalno oslobođenje. Pod unutrašnjom slobodom, dakako, valja misiliti ne samo na političke slobode i postojanje demokratskih ustanova, već i na duhovno i moralno stanje naroda. Samo sa očuvanom i obnovljenom svešću o sopstvenom poreklu i nacionalnom identitetu Srbi mogu povratiti svoje mesto i ugled u evropskoj zajednici naroda. U protivnom namenjeno im je da budu jedan od mnogih nesamostalnih, neslobodnih, neprepoznatljivih naroda Istočne Evrope nastalih sa raspadom komunizma.

 

***

Francuski dnevnik Le monde o Srbiji kao tvrdavi apsurda koja se jos nije obracunala sa demonima nacionalizma (12.12.2000.)
Ko�tunica je olicenje srpskog nacionalnog projekta

Daleko, veoma daleko od krugova koji simbolizuju taj valcer ideologija, postoji i jedan Beograd odlucnih antinacionalistickih aktivista. Tu se prije svega misli na tri zene koje olicavaju tu ocajnicku i jugonostalgicnu borbu. Tri zene koje su stvorile sopstvenu nevladinu organizaciju da bi se cuo njihov glas - Sonja Biserko iz Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji, Natasa Kandic iz Centra za humanitarno pravo i Borka Pavicevic iz Centra za kulturnu dekontaminaciju. Ovaj trio su proganjali bivsa vlast kao i nacionalisti svih boja, ove tri zene su optuzivane da su "izdajnice" i "antisrpske" aktivistkinje na stranama zvanicnih listova.

Sonja Biserko osuduje upravo proslost Vojislava Kostunice. "Nacionalisti su pobijedili u Srbiji", kaze ona. "To je nas najveci problem, kao i cinjenica da su cak uspjeli da ubijede zapadne zemlje da samo iskreni nacionalisti mogu da potuku Milosevica. Kostunica ima podrsku crkve i vojske, dva stuba velikosrpskog projekta! Kostunica je olicenje nacionalistickog projekta, do te mjere da nikada ne pominje nesrbe".

Ona takode istice cinjenicu da su se paravojne jedinice, osim onih koje pripadaju Vojislavu Seselju, danas pridruzile novoj vlasti i da su cak ucestvovale u neredima 5. oktobra koji su izazvali pad Slobodana Milosevica. Sonja Biserko govori o zemlji u stanju "moralne pustosi".

Borka Pavicevic ima u Beogradu sasvim poseban status. Ona je prijateljica Sarajeva, gradanka Srbije kojoj se najvece priznanje odaje za njenu antinacionalisticku aktivnost u glavnom gradu Bosne zahvacenom multietnickim otporom i jugonostalgijom.

Posto smatra da su Sarajevo i Bosna i Hercegovina posljednji trag "jugoslavizma" na opustosenom Balkanu i posto nije podnosila da srpska vojska bombarduje taj grad - simbol, Borka Pavicevic je stvorila svoje udruzenje organizujuci u Beogradu izlozbu pod naslovom "Zivjeti u Sarajevu".

Na zidu njene kancelarije nalazi se mapa opsade bosanskog grada. Ona je takode krila Sarajlije tokom rata, a zatim je prikazala u Beogradu prvi film o krvoprolicu u Srebrenici i procese u Haskom tribunalu.

Umotana u sal, uzbudena cim pomene gubitak Jugoslavije i rat, Borka Pavicevic bez okolisanja govori o svojoj novoj zemlji - Srbiji - "o ideoloski bolesnom i ludom drustvu". "Milosevic se borio za nacionalni identitet koristeci totalitarizam komunistickog tipa. Zatim je zapoceo rat za teritorije, apsurdan rat u vrijeme procesa evropskog ujedinjavanja", ogorceno kaze ona, puna tuge i melanholije.

Ona ne dopusta da srpska opozicija prebacuje Milosevicu izgubljene krstaske ratove. "Milosevic ne samo da je izgubio te ratove, on je kriv zbog toga sto ih je izazvao! Ono najteze - to je raspad Jugoslavije! Ono najteze, to su 200.000 mrtvih, cetiri miliona raseljenih lica"!

Borka Pavicevic smatra da je zbog "postupaka tih pokvarenjaka", koji su stvorili jednu "zatrovanu, paranoicnu i nacionalisticku" Srbiju, danas neophodna "dezinfekcija", jedna "dekontaminacija". Ona govori jos o Sarajevu i zakljucuje da ce se "Srbi zaista pridruziti Evropi onda kada budu shvatili da sloboda pocinje od slobode drugih".

Po misljenju Borke Pavicevic i drugih, "ideoloski ludo" drustvo prostire se od Dedinja do Pala, od Dobrice Cosica do Radovana Karadzica. Ono takode prolazi kroz beogradsku industrijsku zonu: tu je Ljubisa Ristic, ideolog Mire Markovic i predsjednik Jugoslovenske ljevice, otvorio pozoriste.

Ovaj covjek, simbol jugoslovenskih sezdesetosmasa, prima posjetioce u baru ove secerane pretvorene u nevjerovatno i raskosno kulturno mjesto, iznenadujuce luksuzno u Srbiji koja je potonula u bijedu. Gluv za optuzbe o korupciji i megalomaniji, Ljubisa Ristic tvrdi da pozoriste KPGT, izgradeno za vrijeme bombardovanja NATO u proljece 1999, predstavlja "simbol duha otpora Srbije". Ovaj reziser i supruga Slobodana Milosevica bili su inspiratori izraza kao sto je "fasisticki Zapad" i "Srbija - bedem slobodnog sveta" koji su se najcesce culi u Beogradu od pocetka intervencije NATO, Svjetlost je prigusena, cuje se tiha muzika, djevojke u bijelim tunikama docekuju gledaoce.

Opsjednut dogadajima od 5. oktobra, Ljubisa Ristic optuzuje. "Nijesam mislio da cemo dozivjeti takav puc u ovoj zemlji"! "Zaista smo pocinili niz gresaka", zali se on.

"Prva greska predsjednika Milosevica bila je sto je organizovao izbore, a druga sto je vjerovao u lojalnost policije i vojske". "Treca greska je mogla da se dogodi da se izazove krvoprolice uz koriscenje posljednjih vjernih pristalica", dodao je on. "Medutim, Milosevic je odlucio da napusti vlast jer, u okviru ovog puca koji je organizovan iz inostranstva, posljednja etapa scenarija ocigledno je bila da to krvoprolice posluzi kao izgovor stranim vojnim snagama da okupiraju zemlju".

Ljubisa Ristic prolazi prstima kroz brkove, nervozan je, ima toliko zavjera koje treba razotkriti. "Zapadnjaci ce ubuduce naoruzavati ekstremiste iz Vojvodine i Sandzaka (oblasti u Srbiji sa velikim brojem pripadnika manjina), oni ce izazivati nove ratove, veoma teske, u cilju da sprovedu vojnu okupaciju Srbije, kao sto je to prethodno bio slucaj sa Bosnom i sa Kosovom. Dozivjecemo vrijeme ucjena i nereda..."

Koji je razlog za tu agresivnost Zapada? "Evropska unija slijedi imperijalisticku logiku. Njena vojska mora u svakom slucaju da se rasporedi izvan njenih granica, kao i svaka imperijalisticka vojska. A Sjedinjene Drzave koriste NATO da bi okruzile tu novu evropsku imperiju".

I tako plovi Srbija, tvrdava apsurda... Ljubisa Ristic otkriva prijetnje koje su se nadvile nad srpskim narodom, Dobrica Cosic govori o svojim borbama za slobodu, Antonije Isakovic, akademik i koautor Memoranduma, ponavlja po ugledu na brojne beogradske intelektualce da je "raspad Jugoslavije doveo do drugog genocida srpskog naroda u ovom vijeku" (prvi se odnosi na ubijanje Srba koje je za vrijeme Drugog svjetskog rata pocinila pronacisticka hrvatska drzava).

Predrag Palavestra, oklijevajuci, ipak prihvata da otkrije prvu pukotinu iza maske nacionalistickog ideologa. On je roden u Sarajevu. On tiho kaze da "odbrana nacionalnog srpskog osjecanja ponekad izaziva gordost, ponekad sramotu". "Moj brat i moja snaja - Srbi - poginuli su u Sarajevu od srpskog bombardovanja 1993, odnosno 1995. godine", kaze on uzbudeno. "Vise ne idem u Sarajevo, svoj rodni grad, zbog tog osjecanja srama koje me razdire", zakljucuje on.

On ustaje, pokazuje tekst jednog predavanja koje je nedavno odrzao u svedskoj o ulozi intelektualaca u ratu - "Priznajem da pisci imaju odredenu odgovornost za nacionalizam, oni su dolili ulje na vatru" - rekao je on, a zatim zacutao. Ramena su mu se odjednom opustila, izgledao je umorno.

Povjerenje Ćosića u Koštunicu u krstaškom ratu protiv Crne Gore

"Nema nikakve odgovornosti! Nikakve odgovornosti!, vice Dobrica Cosic. Da sam se osjecao krivim za te ratove, ne bih mogao da zivim..." Akademik, ipak, kao da se nista nije dogodilo, prica o svom sljedecem krstaskom ratu. "Treba se suprotstaviti politickom haosu u Crnoj Gori", kaze on. "Nece pola miliona Crnogoraca odlucivati o buducnosti 10 miliona Srba! Crna Gora treba da definise svoj identitet, da zauzme stav prema dvostrukoj nacionalnoj pripadnosti svojih gradana - srpskoj i crnogorskoj." U ispunjenju zadatka redefinisanja veza koje ujedinjuju Srbiju i Crnu Goru, Dobrica Cosic ima povjerenja u Vojislava Kostunicu koga smatra "najboljim politicarem u Srbiji". On se pravi da ne zna da je 1989. godine izjavio da je "Milosevic najtalentovaniji srpski politicar XX vijeka", a zatim, 1993. godine, da je "Karadzic najtalentovaniji srpski politicar XX vijeka". I tako plovi Srbija... Kasno je, Dedinje pada u san. Stojeci na vrhu stepenista svoje kuce, "pisac slobode" i "otporas" smijesi se i upucuje posljednji pozdrav rukom. Potpuno je spokojan.

***

Dragi Aco,

Radetu sam napisao da mi teško pada ovo pisanje. Tebi mi je još teže da pišem, jer mislim da se nas dvojica baš u ćutanju razumemo. Nismo slučajno zemljaci. Mene pre svega muči to što znam da si utamničen zbog mene. Neki misle da se njihovo beščašće ne vidi sada kada si sklonjen. Greše. Vidi se još više. Znam da znaš da činimo sve što možemo i da smo uporni. Molim te da izdržiš upravo zbog tebe samog, zbog imena koje nosiš i ugleda koji imaš. Prava reč bi bila slava, ali znam da ćeš se na nju namrštiti. Uzdam se u tvoju stamenost i upornost i u tvoj inat. I iskreno se nadam da neće proći mnogo vremena pre no što se ponovo vidimo.

U Beogradu, 4. juna 2003.

Tvoj Vojislav Koštunica.

***

GODINA VELIKIH RASPLETA
Intervju Novostima, 1. januar 2006

SRPSKOG premijera Vojislava Koštunicu 2005. godina nije baš mazila. U njoj je sve počelo: i pregovori sa EU, i početak rasplitanja kosmetskog čvora, i odluka o referendumu, i najteži deo haške priče... Nastupajuća 2006. staviće tačku na sve ono što je u protekloj godini započeto. Mnogi su uvereni da nema neprijatnijeg mesta za čekanje epiloga od onog na kojem se nalazi Koštunica. On, međutim, tvrdi da se nije pokajao i da ima mnogo razloga za optimizam u godini koju je nazvao "godinom razrešenja".

Najteži problem sa kojim će da se suoči Srbija već prvih dana nove godine jeste - Kosovo. Čeka se da se saopšti srpska pregovaračka platforma...

- Srbija je spremna za početak pregovora. U pravom trenutku pregovarački tim će izaći sa državnom platformom. U godini iza nas veliki deo posla već je urađen. Imamo čvrsto postavljene okvire u međunarodnom pravu kada je reč o našem gledanju na budućnost KiM. A budućnost Kosova i Metohije treba tražiti u suštinskoj autonomiji - kaže u intervjuu "Novostima" predsednik Vlade Srbije.

Državni vrh se kritikuje da je u defanzivi, da kasni sa strategijom... Šta je još ostalo da se uradi? Koji detalji su ostali nerazrađeni?
- Već sam rekao da treba izabrati pravi trenutak kada ćemo saopštiti našu platformu. Svi najvažniji detalji su razrađeni, posebno delovi koji se odnose na suštinsku autonomiju, decentralizaciju KiM unutar Srbije i Crne Gore, položaj nealbanskog i srpskog življa, veze između opština u kojima žive Srbi, njihovu horizontalnu povezanost, vezu sa Beogradom...

Šta je sporno? Navodno, ekipa koja učestvuje u izradi konačne platforme "zapela" je kod određivanja jezičkog termina za entitete...
- Mislim da upotreba različitih termina ne predstavlja neki poseban problem. Među različitim terminima koje je upotrebljavalo više zvaničnika u više javnih nastupa, jedan termin je zajednički: decentralizacija. On je najmanje sporan. Bitna je osnovna ideja - kako će da žive Srbi u opštinama u kojima su većina, kako u malim enklavama, kakav će biti status duhovnih svetinja. Dakle, kako taj prostor povezati, a sačuvati narod na toj teritoriji. Zvali mi to entitetom, kako je rekao predsednik Srbije, ili srpskim regionom, kako stoji u planu Vlade, manje je važno.

Decentralizacija će biti prva tema pregovora?
- Po svim naznakama - da. Decentralizacija je odavno prva i prava tema, ali se, nažalost, u toj oblasti nije gotovo uopšte odmaklo. Nisu to uspeli ni Unmik, ni međunarodna zajednica. Najviše je na tome uradila Vlada Srbije u okviru svog plana, koji je prošle godine usvojila Skupština. Taj plan je detaljan, ali smo spremni, uzimajući u obzir realne okolnosti i saradnju u pregovaračkom timu, da dodatno tragamo za rešenjima koja su primerena trenutku. Osnovna ideja jeste - kroz decentralizaciju vlasti povećati bezbednost Srba na KiM, omogućiti povratak i ostvarenje svih prava, prvenstveno u oblastima prosvete, kulture, policije, pravosuđa itd.

Najmarkantnija tačka i vašeg i Tadićevog plana su entiteti. Plašite li se da međunarodna zajednica u tom predlogu ne prepozna težnje za podelom KiM i da ga u startu eliminiše?
- Decentralizaciju treba rešavati na celoj teritoriji KiM. Mi se zalažemo za celovito rešenje, za razliku od Unmika koji je to pokušao da reši "na parče" kroz pilot-projekte u nekoliko opština, davanjem Srbima neke male većine koja bi se sutra pretvorila u manjinu. Smatramo da decentralizacija ne može da se primenjuje na parče i eksperimentalno, već isključivo u celini. Ideja da će razgovori o budućem statusu započeti pitanjem decentralizacije, pokazuje da smo bili u pravu. Prvo treba da se obezbede prava za Srbe, da im se omogući povratak, život i ekonomski razvoj, a decentralizacija je sredstvo da se to postigne. O tome će se u januaru razgovarati i, načelno, niko ne pruža otpor toj temi. Kažem u načelu, jer će se još lomiti koplja o pojedinostima i modalitetima decentralizacije.

Očekujete li, zaista, da Srbi i Albanci sednu i dogovore se, ili se, iako većina naših zvaničnika tvrdi da je to nemoguće, može dogoditi da nam rešenje bude nametnuto?
- U međunarodnoj zajednici bilo je onih koji su smatrali da se to pitanje može brzo i preko kolena rešiti. U poslednje vreme, međutim, iz sveta, ali i iz okruženja samog Martija Ahtisarija, stižu procene da su nerealni rokovi za okončanje pregovora koji su pominjani.

Šta znači da se status KiM neće znati do kraja 2006. godine...
- Licitiralo se sa tim da sve može biti završeno za tri, ili za šest meseci. Sada se vidi da je stvar daleko složenija i ne određuju se više čvršći vremenski okviri. Potpuno je prirodno da je bolje stvar rešiti ranije nego kasnije, ali, jednostavno, ni mi, ni međunarodna zajednica, ne možemo sebi vezati ruke nekim vremenskim limitima. Trenutno, u procesu pregovora učestvuju Kontakt-grupa, pregovarački timovi Beograda i Prištine i tim Martija Ahtisarija. Ali, završnu reč daće Savet bezbednosti UN. Od njega nema pozvanijeg i odgovornijeg tela na kojem počiva međunarodni poredak. Mislim da nam to uliva sigurnost.

Iako su, ne baš zanemarljivi, delovi međunarodne zajednice sugerisali nezavisnost Kosova kao najrealnije rešenje...
- Naravno, bilo je i takvih tonova u delu međunarodne zajednice, od nekih političara i članova Međunarodne krizne grupe i Međunarodne grupe za Balkan, kao i lobista za nezavisnost. Nasuprot njima, Srbija insistira na potrebi poštovanja međunarodnih principa na kojima počiva međunarodni poredak. A temeljni princip Saveta bezbednosti je princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta postojećih, a pre svega, demokratskih država. Kada dovedete u pitanje taj princip, doveli ste u pitanje sve - red i poredak na kojima počiva međunarodna zajednica. Tako da odbacujem nametnuto rešenje. Nametnuto rešenje nije rešenje i ne može biti prihvaćeno. To bi bilo pravno nasilje.

Postoje tvrdnje da smo KiM već izgubili. Kakve su vaše procene, ima li nade da sačuvamo taj deo teritorije?
- Ukoliko se oslanjate na međunarodno pravne principe i demokratske vrednosti i čvrsto u njih verujete, i ako se međunarodna zajednica oslanja na te vrednosti, nema razloga da ne budemo optimisti.

Teško je poverovati da naša pregovaračka pozicija o KiM neće biti dodatno otežana činjenicom da general Mladić nije u Hagu...
- Nema krupnih političkih i državnih stvari, a da nisu uzajamno povezane. Saradnja sa Hagom je u vezi i sa pregovorima o KiM, i sa pregovorima sa EU. Ali, kada je u pitanju saradnja sa Hagom, bitno je kakav je stav i odnos Beograda.

Pa, kakav je?
- Beograd je više i od Haga i od ostalih država zainteresovan za uspešno okončanje te saradnje. I to na osnovama na kojima se ta sasradnja odvijala uspešno u proteklih godinu dana.

Šta to znači? Mladićevu dobrovoljnu predaju?
- Ima jako mnogo spekulacija o tome kako će se saradnja privesti kraju. Kada je reč o Ratku Mladiću, ima spekulacija i licitacija. Za nas je bitno da se odnos javnosti jako promenio i prihvatio model za koji se Vlada zalagala i uspešno ga primenila. Neke stare sumnje i podozrenja su otklonjeni. Pre svega, zbog činjenice da je veliki deo obaveza ispunjen kroz dobrovoljne predaje i mnogo optuženika se vratilo da bude na slobodi do suđenja. Pojačana je i učestala saradnja i komunikacija Beograda i Haga. Iz svega toga mora da se zaključi da saradnja mora da bude privedena kraju.

Na čemu zasnivate optimizam? Potraga za Mladićem je napredovala?
- Kad se sve rečeno i urađeno sabere, mora da usledi pozitivan ishod. Spekulacije i nagađanja sa rokovima samo štete okončanju saradnje.

Jasno je da izbegavate izjašnjavanje o rokovima. Ipak, da li je reč o danima, mesecima...
- Evo, ponoviću koji je to rok kada treba da stavimo tačku na saradnju sa Tribunalom: to je juče! Znači, što pre to bolje.

I dalje tvrdite da Mladić nije u Srbiji? Iako neke izjave o jatacima i "stezanju obruča" to demantuju...
- Događaji su se desili kada se stvarno dese. Njihovo dešavanje u novinama ne znači ništa.

Hoće li Savet za nacionalnu bezbednost pomoći u ispunjavanju obaveza prema Tribunalu?
- On će da pomogne koordiniranju dvaju nivoa vlasti i obaveštajnih službi. Ali, ne osniva se Savet samo zbog saradnje sa Hagom, jer bi to bilo dupliranje sa Nacionalnim savetom za saradnju sa Tribunalom. Postoji niz načelnih razloga zašto je potrebno formirati jedno ovakvo telo. Verujem i da će Savet dati svoj doprinos završetku saradnje sa Hagom.

Iako je Venecijanska komisija jasno preporučila referendumsku većinu, crnogorski premijer ponovo licitira sa nižim procentima od polovine birača. Da li je stav Komisije konačan, ili još ima prostora za korekcije?
- Stav je konačan, a praksa na kojoj se zasniva taj stav, prosto govori sama za sebe. Venecijanska komisija je pošla od toga da ukaže na pravila kojima se regulišu referendumi o nezavisnosti ili secesiji. Takvih referenduma nema mnogo. Oni su zbog toga, pišući tačku 39, pošli od postojećih pravila i prakse. A praksa je jasna i u Evropi, i na prostorima bivše SFRJ: referendumi o sudbini države bili su utemeljeni ako je veliki broj birača glasao za odluku. To znači da ne treba ni pomišljati na neku većinu ispod 50 procenata ukupnog biračkog tela.

Sama činjenica da "venecijanci" nisu zahtevali učešće crnogorskih državljana koji žive u Srbiji navodi na sumnju da, ipak, naginju uspehu referenduma...
- Ne bih se složio. Nesumnjiva je činjenica da imamo nekoliko država koje su nastale na prostorima bivše SFRJ i primere referenduma u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji. I, još jedna stvar se katkad zaboravlja: sa kojom je većinom bilo izglasano da Srbija i Crna Gora oforme svoju državu 1992. godine. Ako je tada dve trećine ukupnog biračkog tela glasalo za zajedničku državu, onda je potrebna makar približna većina da se država rastavi, podeli. Po mom mišljenju je i dalje sporno da svi crnogorski državljani ne mogu da glasaju na referendumu. Na neki način, takvom odlukom je Venecijanska komisija "skočila sebi u usta" obrazloženjem da bi se time ugrozila stabilnost biračkog tela. To je tačno, biračko telo bi se uvećalo za više od 50 odsto i to govori u prilog stavu da svi državljani treba da glasaju, jer ih je polovina izostavljena.

Usuđujete li se da prognozirate - može li referendum da uspe pod ovim uslovima?
- Moje uverenje je da ne može. To je jasno i onima koji se zalažu pošto-poto za smanjivanje obaveznog procenta kvalifikovane većine.

Novi zahtev crnogorskog vrha da pokušamo da se dogovorimo o savezu nezavisnih država, niste ni uzeli u razmatranje?
- Takav predlog nema nikakvog uporišta u međunarodnoj praksi. To je nepostojeći, ili, u najboljem slučaju, promašeni projekat. Savez nezavisnih država je zamka da se privuku oni koji nisu za nezavisnu državu, uz uveravanje da ćemo ostati zajedno. Zato referendumsko pitanje mora da bude samo jedno i da bude jasno.

Ima li Vlada skupštinsku većinu - da li je ona 129, kako tvrde u vladajućoj koaliciji, ili 124, kako kaže opozicija?
- Kad govorimo o ciframa, jasno je da je to 129, ali ima i jedna veća većina od 124, i od 129. Ona iznosi - 208. To je broj zakona koji je ova Skupština usvojila, a, u najvećem delu, predložila Vlada. Kada uzmemo u obzir samo kvantitet, to je zaista retkost. Ne znam nijednu skupštinu i vladu koje su uspele da toliko zakona predlože i usvoje. A nije reč o samo o kvantitetu, već, pre svega, o kvalitetu. To su sistemski, važni zakoni, zakoni kojima se regulišu pojedine cele oblasti. Svi zakoni su ocenjeni najvišim ocenama od Evropske unije i svih relevantnih evropskih i svetskih institucija. To je ono što je važnije od svega.

Ipak, nije nevažna ni vladina većina. Kolika je ona?
- Vladina većina je potrebna većina da se svi ovi zakoni donesu na način koji je neophodan. Posle izbora, onaj ko ima većinu u Skupštini može mirno i bezbedno da vlada sve dok je ima. Legitimno je pravo opozicije da tu većinu kritikuje. Svi oni koji govore o Evropi i kojima su puna usta Evrope zaboravljaju jednu stvar koja važi od nastanka modernog parlamentarizma: uloga vlade je da vlada, a uloga opozicije je da tu vladu kontroliše i da je osporava. Ali, kroz kontrolu, a ne tvrdnjama da većina ne postoji i pozivajući se na ankete javnog mnjenja. Jer, ako bi ankete bile merodavnije od izbora onda bi one zamenile izbore.

Hoćete li se držati te tvrdnje sve dok je ijedan poslanik iznad potrebne većine ili ste spremni da predložite raspisivanje izbora ako ta većina postane isuviše tesna?
- Nema nikakvog razloga da se neko ko ima većinu opredeli za raspisivanje izbora. Posebno što Vlada radi izuzetno dobro i što sam uveren da će se rezultati sve više osećati u svakodnevnom životu svih građana.

Potpuno je nepredvidljivo ponašanje poslanika u poslednje vreme. Plaši li vas mogućnost da vas dovedu pred svršen čin?
- Zanimljiva pojava je manipulacija izbornom voljom. Razmere te pojave prete samom temelju demokratije - volji naroda. Ako se, posle izvesnog vremena, izborna volja preinači, prekroji, krivotvori, onda smo u ozbiljnom problemu, a institucije su ugrožene. Ne može se menjati nešto što je narod rekao na izborima. U tom cilju biće potrebno dovesti u sklad izborno zakonodavstvo. U protivnom, izbori uopšte nisu ni potrebni.

Prethodnu godinu označili ste kao godinu ustava. To se nije dogodilo. Hoće li 2006. biti ustavna?
- Svoju izjavu za prethodnu godinu mogu da zamenim jednom novom: ova godina mora da bude godina ustava! Ne samo zato što mislim da je to potrebno, već i zbog toga što nam sada tu obavezu nameće EU. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne možemo da zaključimo dok ne donesemo novi ustav. A po dinamici koja je predviđena, taj sporazum treba da se potpiše u novembru. Dakle, do novembra moramo da imamo novi ustav.

Taman da ostane vremena i za izbore do kraja godine...
- Tako je. Za sve nestrpljive, posle ustava biće mesta za optše izbore. To je logičan redosled.

Šta će nam se još, sem ustava i izbora, dogoditi u predstojećoj godini?
- Na predstojeću godinu moramo da gledamo sa optimizmom. Ma koliko teška, složena i izazovna, ona će u velikoj meri biti godina razrešenja. Značajan deo puta ka EU je pređen, i tu nema povratka. Neke nejasnoće biće rešene, i to, uveren sam, na dobar način. Verujem da će se očuvati državna zajednica i da ćemo urediti državu iznutra.

TIM HOMOGEN
KOLIKO je pregovarački tim homogen? Jesu li se dva kabineta, vaš i predsednikov, konačno složili?

- Tim je homogen. Postoji potpuna saglasnost o daljem radu i pregovorima, i to će se najbolje videti kroz novu državnu platformu. Logično je, međutim, s obzirom na složeni kosmetski čvor, da se i na njegovo raspetljavanje gleda na različite načine. To nije ništa neobično.

RUKE ČISTE
JESU li ruke Vlade i stranaka vladajuće koalicije potpuno čiste u pričama o trgovini mandatima?
- Potpuno su čiste. Ali, ono što se desilo u Skupštini je pojava, nije pojedinačan slučaj. Pojedinac može da se ne slaže sa politikom stranke koja ga je stavila na listu, i tada je najmoralnije i u svetu uobičajeno da vrati mandat svojoj stranci, ili da bude nezavisan poslanik. Ali, ako toga ima mnogo, onda je očigledno problem u novcu, korupciji i potkupljivanju poslanika. S druge strane, zanimljivo je da svet i otkriće poslanika da se ne slažu sa politikom svoje stranke ne nastaje bilo kada, nego u važnom trenutku za Vladu, a to je glasanje o budžetu. To upućuje na potrebu da se učine dve stvari: izvrše promene u izbornom zakonu i reguliše uticaj novca u politici. Novac je važan, ali ne sme da odnese prevagu nad političkim idejama, jer bi onda bilo sve obesmišljeno. Nastala bi vladavina novca.

NISAM SE POKAJAO
DA ste znali šta vas čeka, da li biste prihvatili ulogu premijera?

- Sigurno je da bih i sada prihvatio odgovornost koja proizlazi iz izborne narodne volje. U osnovi se moglo očekivati da će se sva ova pitanja naći na dnevnom redu tokom mandata ove vlade, mada ne i da će se sve verovatno razrešavati u 2006. godini.

Dubravka VUJANOVIĆ, Predrag VASILJEVIĆ

***

Serbia Advocates Stable, Historically Just Solution for Kosovo
Reporter GR , April 08, 2006

Serbian Prime Minister Vojislav Kostunica said at the Summit of Prime Ministers of the countries of South East Europe held in Bucharest that Belgrade advocates a stable, historically just and European solution for Kosovo-Metohija, in the form of substantial autonomy for the province within Serbia.


The PM's speech is as follows:
"Distinguished Ladies and Gentlemen,
On behalf of the Government of the Republic of Serbia and in my own name, I feel honoured and pleased to take part in today's meeting, which constitutes a significant step towards the creation of a single market in this part of Europe and which offers yet another opportunity to all of us who live here to demonstrate readiness and commitment for continuing our cooperation and creating conditions for a better life for all our citizens.
My special appreciation goes to the Government of Romania for the excellent organization of this gathering and for the hospitality accorded to us.
The primary objective of the state union of Serbia and Montenegro is to become part of European integration processes, that is, to accede to the European Union.
It is therefore my great pleasure to see here our distinguished friends from the EU, whose presence testifies to Europe's interest in seeing the countries of this region become members of the European family of nations as soon as possible.
I would like to emphasize that it is particularly important that our neighbours, countries like Romania and Bulgaria, with which we share traditional friendship, similar cultures and a similar historical experience, will soon become full-fledged members of the European Union.
Today, we share a common vision of a united Europe, based on clear-cut values, the spirit of unity and respect for differences.
Serbia is currently engaged in three negotiating processes that are of paramount importance for our country: SAA negotiations with the European Union, negotiations on joining the World Trade Organization and negotiations aimed at concluding a single multilateral agreement with the countries of South East Europe.
These processes are also important for the key reform steps in Serbia, which are essential for the promotion of a proper economic environment aimed at attracting additional foreign investments and enhancing the competitiveness of our economy on the foreign markets, thereby creating adequate conditions for its growth and development.
As the key component of European integration processes, regional cooperation constitutes a priority for the Serbian Government, which attaches great importance to the creation of a single free trade area in South East Europe.
The agreement on its establishment has numerous advantages over the existing 31 bilateral agreements: it lends itself to easier and more efficient implementation, contributes to harmonization, transparency, stabilization and predictability and increases the interest of foreign investors in the region.
Especially importantly, it ensures a more consistent implementation of the obligations undertaken by putting in place dispute settlement mechanisms and compliance with WTO provisions.
It shall also cover new areas that will gradually create more favourable conditions for cooperation in the sectors of services, intellectual property and public procurement.
It is particularly important that an institutional framework shall be established to monitor the management and efficient implementation of the agreement.
Allow me to propose that in addition to the Joint Committee a Secretariat be established whereby the countries in the region would acquire full and efficient ownership of the process.
It is also very important that the single agreement would cover all the countries of the region, given the future membership of the EU of Bulgaria and Romania, and the envisaged further and gradual liberalization of trade.
In that way, the process of joining EU integrations will be made easier for other countries as well, and for Serbia and Montenegro specifically, it would facilitate its accession to the WTO.
The agreement also creates favourable conditions for the development and diversification of trade, increasing employment opportunities, increasing competitiveness and the more efficient application of know-how, research and development, which will contribute towards the region's prosperity and stability.
Equally important, in my view, is to promote the free movement of people to the largest extent possible, by relaxing visa regimes both within the region and with the EU countries.
I believe that I have every reason to underline that today the overall political, economic, legislative and administrative framework for doing business in Serbia is becoming increasingly consonant with the EU system and standards, and consequently providing a more favourable and attractive setting for business operations. During last two years, over 200 new laws were adopted and the focus now is on their consistent implementation.
Political and macroeconomic stability is being achieved, in parallel with enhanced efforts to intensify reforms and ensure the country's integration into international and regional institutions and organizations.
Leading international institutions have given the highest marks to the reform processes in Serbia, and a recent World Bank study describes Serbia as the country which has undertaken the fastest and most efficient reforms in the period under observation.
In the period ahead, the Government of the Republic of Serbia plans to continue comprehensive economic and administrative reforms aimed at keeping inflation under control, chalking up a budgetary surplus, completing privatization, increasing foreign investment, ensuring transparency, predictability and stability for the business environment, promoting quality of products and competitiveness, stepping up living standards and reducing indebtedness - in a nutshell, building a modern and vibrant economy upon foundations of democracy, the rule of law and respect for human rights.
To make the plans that we are discussing today a reality and to sustain economic prosperity, we are all duty-bound to safeguard political stability, so that all the people in our region, irrespective of ethnicity and religion, can live in freedom and peace.
Regrettably, we cannot be said to have met this minimum but indispensable requirement for the peaceful development of our region, because human rights and freedoms are today being blatantly violated in Kosovo, which is the only place in Europe where people are being deprived of their basic human rights, primarily the right to life and freedom, solely on account of their ethnicity and religion.
Testifying to this are daily reports on attacks on Serbs and the non-Albanian population in the province. Threats, pressure, blackmail, murder, destruction of property and persecution are an everyday occurrence for the majority of Serbs there.
Serbia is resolutely calling for the respect of the principles of international law and democratic values upon which the entire European order rests.
Let me particularly stress that Serbia attaches great importance to the fact that our neighbours support the preservation of peace and stability in the region by advocating respect for the generally accepted principles of international law which guarantee the inviolability of borders and the sovereignty and territorial integrity of internationally recognized states.
And because of all that I am confident that the solution for Kosovo can only be a European solution, namely, guaranteeing substantive autonomy for the province within Serbia.
European experience teaches us that similar problems have been addressed successfully by finding the proper measure of autonomy.
Equally, European experiences attest to the fact that it is inconceivable to redraw the borders of a democratic country contrary to its will and to wrest away a part of its territory.
Violence and an imposed solution can bring no good, and least of all can they bring a durable solution that will bring the badly needed stability to the region.
Compromise and agreement are the only right paths and Serbia is fully committed to having a stable and historically just solution found through negotiations.
Allow me, in conclusion, to reiterate the resolve of my Government to fully support the process of overall economic and political cooperation in the region and to express my conviction that the period ahead will bring us all further prosperity."

***

Izjava predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice povodom prekida pregovora sa EU:
Zbog jednog oficira ispašta narod

B 92, 3. maj 2006.

Za sve bi najbolje bilo da i Ratko Mladić sledi primer ostalih oficira i ode u Hag. Nikada se u našoj istoriji nije desilo da zbog jednog oficira ispaštaju cela država i narod. Naprotiv, do sada je uvek bilo da su svi naši oficiri, bez obzira kojoj su ideologiji i vremenu pripadali, iznad svega stavljali interes države i svog naroda. Skrivanjem, Ratko Mladić nanosi tešku štetu našim državnim i nacionalnim interesima.

Vojislav Koštunica

Pridruživanje naše zemlje Evropskoj uniji predstavljalo je i predstavlja jedan od najviših prioriteta Vlade Srbije. Zbog toga je Vlada već više od dve godine neprestano radila na približavanju Srbije Evropi i nema sumnje da smo u prethodnom periodu uspeli da obavimo veliki deo posla. Suočili smo se i sa najtežim problemom saradnje sa Haškim tribunalom. I tu smo uspeli da ostvarimo značajan napredak, što znači da su svi optuženi oficiri koji su bili u službi Vojske SCG ili policije u Srbiji otišli dobrovoljno u Hag, kao i veliki broj ostalih optuženih. Sada smo zastali samo zato što Ratko Mladić nije u Hagu.

To je i jedini razlog što se odlažu pregovori sa EU. Evropska unija je donela odluku da nastavka pregovora neće biti sve dok Ratko Mladić ne bude u Hagu. Ovo odlaganje nanosi ogromnu štetu Vladi Srbije i našoj zemlji i, posle svih nevolja kroz koje smo prošli, znači novo gubljenje vremena u trenutku kada su nam, kao narodu i državi, svaki dan i nedelja više nego dragoceni.

Građani Srbije treba da znaju da je Vlada činila apsolutno sve što je u njenoj moći da Ratko Mladić konačno ode u Hag. Utvrđeno je ko je sve učestvovao u široj grupi kao i užem jezgru pomagača u skrivanju Ratka Mladića. Sud je za više pomagača iz najužeg jezgra odredio i višemesečni pritvor. Po svemu sudeći, pošto je celokupna mreža pomagača otkrivena, Ratko Mladić se sada skriva potpuno sam. Pitanje je, dakle, tehničke prirode da se otkrije mesto na kome se sada krije Ratko Mladić.

Za sve bi najbolje bilo da i Ratko Mladić sledi primer ostalih oficira i ode u Hag. Nikada se u našoj istoriji nije desilo da zbog jednog oficira ispaštaju cela država i narod. Naprotiv, do sada je uvek bilo da su svi naši oficiri, bez obzira kojoj su ideologiji i vremenu pripadali, iznad svega stavljali interes države i svog naroda. Skrivanjem, Ratko Mladić nanosi tešku štetu našim državnim i nacionalnim interesima.

Pošto je Vlada Srbije do sada zaista činila sve što je bilo moguće, moje je uverenje da je bilo bolje ne odlagati pregovore. Takvim odlaganjem dolazimo u neprirodnu situaciju da interesi čitave jedne zemlje budu ugroženi zbog jednog čoveka. Ali, pošto je takva odluka već doneta, na nama je da i u ovim nepovoljnim okolnostima pronađemo rešenje. To je zadatak koji nam predstoji da završimo.

***

KO NE RAZUME GUČU NE RAZUME NI SRBIJU
RTS, Septembar 03, 2006

Neka srpska truba u Guči svira za Srbiju

Premijer Srbije Vojislav Koštunica rekao je u da je Sabor trubača potvrda naše hrabrosti i vedrine i u volji i u nevolji. Dragačevski sabor znači povratak naroda sebi, radosti i smislu života, rekao je Koštunica i poručio da se 'okupimo i naredne godine, a da danas srpska truba svira za Srbiju'.


Otvarajući finalno takmičenje trubačkih orkestara na 46. saboru trubača u Guči, srpski premijer je rekao da truba govori o našim svojstvima, da se sa trubom raduje, tuguje, radja i sahranjuje... Koštunica je rekao da je Guča, prestonica trube, danas drugi po veličini grad u Srbiji i da je truba postala naš nacionalni brend, vrednost sa kojom možemo u svet.

'Oni koji ne mogu da razumeju i da vole Guču, ne mogu ni da razumeju Srbiju', poručio je Koštunica i navodeći reči akademika Matije Bećkovića, kazao da 'ako ćemo u Evropsku uniju bez svojih melodija i boja onda ne bi znali ko smo'.

On je podsetio da je sve počelo pre 46 godina, ali da se Guča od tada raširila, ojačala, a od 2002. prešla i preko Drine, gde se svake jeseni održavaju takmičenja.

Koštunica je istakao da je Guču ovih dana posetilo 500.000 do 600.000 ljudi, a do sada, od početka održavanja sabora, to mesto posetilo oko 12 miliona ljudi.

***

SRBIJA SA USTAVOM JAČA
RTS, Oktobar 29, 2006

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je sa novim ustavom Srbija jača, jer čuva njenu celovitost i jasno stavlja do znanja da je deomokratska i pravna država.

Koštunica se zahvalio se svim građanima, posebno na Kosovu i Metohiju koji su dali 'glas za pravu stvar, za Srbiju, za njenu snagu i za njenu budućnost'.

'To je ustav koji je svojom voljom potvrdila Srbija preko svojih predstavnika u Narodnoj skupštini, a sada ga još jedanputa potvrdjuje svojom voljom glas naroda u celoj Srbiji.

Ovo je prilika da kažemo da se moglo drugačije, ali izabrali smo najteži put, najstrožije kriterijume, najveću prepreku da preskočimo, a to je da se narod izjasni o ustavu na referendumu', rekao je Koštunica na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Premijer je istakao da je način na koji su se građani Srbije izjasnili, a to je većina od upisanih birača koja je glasala za referendum, onaj 'način na koji se ustavi u svetu ne potvrđuju'.

'To je put koji pokazuje da je Srbija demokratska država. To je važno zato što ovaj ustav sutra neće biti predmet osporavanja i neće biti pripisivan ni jednoj, ni drugoj stranci, neće biti pripisivan jednoj određenoj vladi, ličnosti već će imati samo jednu ličnost koja sedi iza njega a to je narod', rekao je Koštunica.

On je istakao da je Srbija jača sa 'ustavom koji pozivajući se na međunarodno pravo definiše Kosovo i Metohiju kao sastavni deo Srbije, koji donosi niz novih rešenja koji se odnosi na međuljudske odnose i uključujuje brži privredni razvoj Srbije, a samim tim bolji život u Srbiji'.

'Narod Srbije je to pokazao i zato je to veliki čas za Srbiju i zato je to u doslovnom smislu pobeda Srbije', ocenio je Koštunica.

'Sa ovim ustavom sve je lakše, sa ovim ustavom videćemo kako se postepeno izgrađuju nove institucije i kako se one stvaraju i kako ustav počinje da živi onog trenutka kada te institucije nastanu na izborima koji će biti održani, sa novim zakonima koji će upotpuniti postojeće zakone za koje ćemo reći da su u potpunosti u skladu sa novim ustavom', rekao je premijer.

On je poručio da je ovo veliki trenutak, novi momenat i početak u razvoju Srbije i još jedanput se zahvalio svjm građanima , posebno na Kosovu i Metohiju koji su dali 'glas za pravu stvar, za Srbiju, za njenu snagu i za njenu budućnost'.

Upitan da li je zadovoljan izlaznošću na refrendum, Koštunica je odgovorio potvrdno i istakao da je zedovoljan 'jer ni jedna zemlja nije prošla kroz test, kroz kakav je prošla Srbija'.

'Postavljam pitanje, čikam bilo koga drugog ko bi bio nezadovoljan ovom rezultetom ili imao nekog spora da kaže da li je ustav bilo koje zemlje na ovaj način izglasan, većinom od ukupnog broja birača.

Ne da sam zadovoljan, nego sam prezadovoljan ovom potvrdom', rekao je Koštunica. Ističući da od sutra počinje posao, premijer je precizirao da pod tim podrazumeva sve pripreme koje su potrebne da bi ustav počeo da 'živi svojim punim životom, kada se usvoji nustavni zakon za njegovo sprovođenje u Narodnoj skupštini po određenoj proceduri'.

'Uveren sam posle ovog velikog posla koji smo obavili i saglasnosti koja je postignuta u dva navrata...u Skupštini Srbije i na biralištima širom Srbije da će ovaj drugi posao zaista biti lako obavljen uz saglasnost svih', rekao je Koštunica.

Odgovarajući na pitanja novinara, Koštunica je kazao da je novim ustavom stavljeno do znanja da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije po našem unutrašnjem pravu, po našoj istoriji i što je važno po medjunarodnom pravu.

Premijer je rekao da su svi koji su učestvovali u pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije jasno stavili do znanja da 'braneći Kosovo, branimo nešto više od onoga što je naš interes i stvar stabilnosti i mira u regionu, a to je međunarodno pravo, na kome počiva ceo medjunarodni poredak.'

'Ako se to dovede u pitanje, mnoge stvari postaju sporne. Uveren sam i dalje da to nije moguće', rekao je Koštunica i dodao da veruje da taj poredak koji garantuje teritorijalni integritet i suverenitet postojećih država neće biti doveden u pitanje, jer bi 'nastale nesagledive posledice'.

Koštunica je ocenio da bi svaka odluka koja bi 'slutila na nezavisnost', a bila doneta uz najgrublje kršenje međunarodnog prava i 'zaobilaženje Kontakt grupe i Saveta bezbednosti' dovela sve u pitanje i predstavljala bi presedan i poremećaj mnogih odnosa u svetu.

Koštunica: Priznavanje Kosmeta imalo bi posledice na odnose sa Srbijom

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, u izjavi 'Prvom kanalu' ruske državne televizije, rekao je da bi eventualno priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije, direktno uticalo na odnose Srbije sa zemljama koje bi to učinile.

'Upozoravam pobornike nezavisnosti Kosova, koji u nezvaničnim razgovorima već govore o mogućnosti priznavanja, da takav korak neće ostati bez posledica - to će direktno uticati na odnose Srbije sa zemljama koje priznaju Kosovo', rekao je Koštunica.

***

SPREMAN SAM DA IZGUBIM VLADU, A DA SRBIJA DOBIJE USTAV
Politika, 13.10.2006.

Nijedna vlada u celom regionu nema takav rezultat u saradnji sa Haškim tribunalom kao ova vlada Srbije

– Srbiji je potreban ustav, jer je ono što čini identitet jedne države upravo je ustav. Cvet obično identitet neke države vidi u simbolima: zastavi, grbu i himni. Prihvatanje tih simbola pre dve godine u Narodnoj skupštini Srbije primljeno je veoma dobro. Ali, u identitetu države nedostajao je taj najvažniji, četvrti stub – ustav. To pitanje postaje više nego aktuelno onog trenutka kada postojeći ustav Srbije više nije odgovarao njenom novom karakteru samostalne države. Činjenica je i da je jedan od uslova priključivanju EU da usvojimo novi ustav. Sa ubrzanjem pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije bilo je veoma važno da Srbija kroz ustav istakne svoju privrženost poštovanju međunarodnog prava i to potvrdi svojim unutrašnjim pravom, unoseći jasnu ustavnu odredbu da je Kosovo sastavni deo Srbije i da u njenom okviru treba da ima suštinsku, dakle veoma visoku autonomiju – rekao je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica u intervjuu za „Politiku”, odgovarajući na pitanje kako bi građanima, kada bi se pojavio u referendumskom te-ve-spotu, za 15 sekundi obrazložio zašto treba da glasaju za ustav.

Ministar spoljnih poslova Vuk Drašković tvrdi da novi ustav predstavlja kontinuitet sa Miloševićevim, a potpredsednik vlade Ivana Dulić-Marković je predlagala bojkot. Ne zvuči baš kao jedinstvo vlade.

– Vremenski gledano, pravi momenat za diskontinuitet bio je pre šest godina. Posle šest godina otvarati pitanje kontinuiteta i diskontinuiteta, pošto je niz dobrih zakona u međuvremenu donet, pošto su izgrađene stabilne demokratske institucije, pošto je bilo toliko izbora u Srbiji – čini mi se da ne predstavlja dobar put. Ovog puta to će biti ustav iza kojeg je stala cela skupština i zato će se ovaj postupak donošenja novog ustava pokazati blagotvornim. Pokazalo se da su svi poslanici u Narodnoj skupštini Srbije glasali za taj ustav, a pokazaće se, ubeđen sam, da će mu na referendumu građani dati široku i nedvosmislenu podršku.

Kakve su uslove tokom pregovora o ustavu postavljale stranke da bi ga podržale?

– Stranke su tražile različita rešenja u ustavu, pristupile ustavu načelno i, na kraju krajeva, došli smo do saglasnosti svih. Najkraće rečeno, formula te saglasnosti po meni je sledeća: veoma istaknute demokratske institucije i ljudska i manjinska prava u ustavu kao korektiv ograničenja svake vlasti, s jedne strane, i, s druge strane, očuvanje državne celine.

Deo javnosti vam zamera što nije bilo javne rasprave pre izglasavanja ustava u skupštini?

– Ovo je treća javna rasprava koja se vodi o ovom ustavu u Srbiji. Prva je počela 2000. godine, obećanjem da će ustav biti vrlo brzo donet, za šest meseci. To se nije desilo. A onda su počeli da se nižu predlozi, projekti ustava (više od deset) koji su potekli od različitih nevladinih organizacija i političkih stranaka. Mislim da nije bilo ustava kojem je prethodio toliko veliki broj ustavnih projekata. Osobenost celom procesu daje to što imate pojedine stručnjake za ustavno pravo koji su učestvovali čak u nekoliko projekata, pa su katkad predlagali različita rešenja. Druga rasprava započela je 30. marta 2004. godine, kad je skupština proglasila pristupanje promeni ustava i kada su skupštinski odbor i pododbor u tom pogledu bili obavezani da se u ovaj posao uključe. A onda je Vlada Srbije u junu iste godine podnela svoj nacrt ustava. Početkom 2005. pridružio se svojim nacrtom i predsednik republike, i od tada u ustavnom odboru i pododboru traje rasprava o ustavu na osnovu mnogih sugestija, predloga i mišljenja.

Podsetio bih i na još jednu stranu javne rasprave. U našoj prošlosti javna rasprava je bila karakteristična za onaj najgori komunistički period u razvoju Jugoslavije, kada je služila kao pokriće za nametnuta zakonska i ustavna rešenja. To je ustav iz 1974. godine ili amandmani koji su mu prethodili.

Gde očekujete da će biti najmanji odziv na referendum? Da li u Vojvodini, Sandžaku...?

– Teško je to reći. Ja sam krenuo sa kampanjom od severa, od Subotica i Bečeja, zatim sam bio sam u Novom Pazaru, Tutinu, Raškoj... Zapravo sam i pošao logikom: hajde da vidimo i da razgovaramo sa svim nacionalnim zajednicama koja je prednost ovog ustava. Ako nacionalnim manjinama ovaj ustav odgovara, ako se osećaju dobro u njemu, ako osećaju Srbiju kao svoju kuću, onda smo ostvarili zajednički cilj. Oko šezdesetak odredbi o ljudskim i manjinskim pravima daju rešenja koja su vrlo dobra i koja su najvećim delom preuzeta iz male povelje koja je pratila Ustavnu povelju. Ima rešenja koja su na neki način i revolucionarna – recimo, postignuti nivo prava nacionalnih manjina se ne može smanjivati, ne može se veštački menjati sastav višenacionalnih zajednica koji bi doveo do smanjenja broja pripadnika određenih nacionalnih manjina, tu su i odredbe o pozitivnoj diskriminaciji itd.

Referendum se tretira i kao izjašnjavanje o Kosovu. Britanski analitičar Džonatan Ajl je prošle nedelje rekao da je zapadna strategija o donošenju odluke o nezavisnosti Kosova do kraja godine – „spektakularno propala”. Da li za sve očiglednije neslaganje u Kontakt grupi treba da zahvalimo angažovanju lobističke agencije i srpskoj diplomatskoj ofanzivi?

– Sve se tu steklo, a, na kraju krajeva, nešto što nije dobro mora da propadne.

I najava premijera Kosova Agima Čekua da kreću u diplomatsku ofanzivu po evropskim i svetskim centrima izgleda kao potvrda da se preokret zaista dogodio. Do sada oni nisu morali da obilaze diplomatske centre.

– Svakako, i to pokazuje da su se prilike promenile. Mi ni 24. jula u Beču, na razgovorima sa samim vrhom kosovskih Albanaca, nismo čuli ni jedan jedini razlog u prilog nezavisnosti. Tako da je to jedna neobrazložena želja ili želja bez utemeljenog pokrića.

Plašite li se nasilja na Kosovu, pošto se iz Prištine čuju pretnje da će uslediti posledice ako rešenje ne bude nezavisnost?

– U rukovodećim principima Kontakt grupe isključuje se svaka mogućnost nasilnog rešavanja i nametnutog rešenja. To je veoma važno istaći, zato što specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari malo-malo pa relativizuje potrebu za kompromisom i nagoveštava nam da, ako se ne može do rešenja doći pregovorima, onda do njega mora doći na neki drugi način. Treba podsetiti na činjenicu da je njegov mandat bio da obezbedi razgovore i kompromis, a ne da nameće rešenje.

U razoročavanju odluke o statusu Kosmeta pominju se dve stvari: da Srbija usvoji ustav i da raspiše izbore. Kada će da budu ti izbori?

– Za nas je licitiranje našim unutrašnjim pitanjima potpuno neprihvatljivo. To je unutrašnja stvar Srbije i nas jednostavno ta navodna blagonaklonost Ahtisarija ili bilo kog međunarodnog zvaničnika – ne interesuje. Mi se zalažemo za održivo rešenje za Kosovo i Metohiju, rešenje koje će doneti stabilnost regionu. Izbore opredeljuju koraci koji su do sada preduzeti: za nama je usvajanje ustava u skupštini, zatim dolazi referendum, a posle, uz ustavni zakon o sprovođenju ustava, treba odrediti vreme za izbore. To vreme treba da bude što pre, prosto da bismo u kontinuitetu imali ceo proces.

Da li će se oni održati pre nove godine?

– Sačekajmo da ustav bude usvojen i da se još jedanput nađu svi oni koji su doprineli da on bude usvojen u skupštini, da se dogovore i usaglase oko tih rokova. Ponavljam još jedanput: što pre – to bolje.

Kakva su Vaša razmišljanja o koaliciji sa Novom Srbijom i nekim narodnjačkim partijama?

– Naravno da smo mi dobro sarađivali sa više političkih stranaka i to se vidi po rezultatima koji su postignuti na lokalnim izborima. Ta saradnja će u jednom ili drugom obliku biti nastavljena. Ali nije ovo trenutak da se ona precizira. U ovom trenutku je interes svih stranaka da referendum uspe.

Velimir Ilić Vam se nudi preko medija. Šta ćete mu odgovoriti?

– Mi smo veoma dobro sarađivali sa Novom Srbijom i to ukazuje u kom pravcu će stvari ići.

Da li su ministri G17 plus u ostavci ili nisu?

– Sada je jedna stvar važna, a to je da uspešno pređemo referendum. Sve drugo prepustimo da se reši posle referenduma.

Da li vas opterećuje to što pored ministara iz G17 plus imate još i nepotvrđene ministre Draškovića i Zorana Stankovića?

–Još manje...

Kako još manje, imate isuviše ministara čiji je status sporan?

– Ali imamo referendum o ustavu i mogućnost da Srbija posle dugo vremena prvi put dobije jedan dobar ustav iza kojeg stoje građani, najšira javnost i političke stranke. To je samo po sebi velika stvar. Na korak smo do novog ustava.

Da li to znači da ste spremni da zbog referenduma izgubite vladu?

– Jesam, spreman sam da izgubim, a da Srbija dobije ustav. Mislim da će sve doći na svoje, Srbija će dobiti ustav, pa će doći izbori, nova skupština i nova vlada, kao i nov sistem institucija u skladu sa novim ustavom i onda ćemo videti kako ta vlada izgleda.

A kako vama izgleda rad skupštine?

– Skupština je mnogo uradila u proteklom periodu, donela je niz dobrih i važnih zakona.

Ali, situacija posle tih ostavki je vrlo konfuzna.

– Nije konfuzna. Držimo se utvrđenog redosleda, skupština je usvojila ustav, ide referendum i potom izbori.

Ipak, ima i onih kojima je bitno da li je vlada pala ili nije pala.

– Sve teme koje pokreće javnost su legitimne, kao i ovo pitanje, i odgovor ćemo dobiti posle referenduma. I odmah mogu da kažem kakav će biti odgovor, zato što će biti raspisani izbori. Ta stvar je skinuta sa dnevnog reda do referenduma, posle njega i usvajanja ustavnog zakona dolazi do raspisivanja izbora. Mi prirodno privodimo kraju jedan mandat, a ja bih voleo da je on bio još kraći i da smo ranije doneli ustav. Za to sam se zalagao, i to najbolje govori o tome koliko mi je stalo do kalkulacije sa vlašću i njenog produženja.

Sprovođenje Akcionog plana ne ide baš sjajno. Karla del Ponte je otišla nezadovoljna. Šta očekujete, kako će izgledati njen izveštaj?

– Ja sam zadovoljan onim što je urađeno. To je veoma mnogo posla, na kojem rade ljudi koji uživaju poverenje i Srbije, i Brisela, i Haga. Specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić su uradili mnogo i nastavljaju danonoćno da rade.

Sporan je rad načelnika VBA i BIA.

- U najdemokratskijoj državi je uvek neko sporan u jednom trenutku. Tu ocenu nisu dali koordinatori. Oni su jednostavno pratili akcije koje su preduzete. Radilo se i radi vrlo ozbiljno i vrlo odgovorno. Čuo sam pre izvesnog vremena jednu od najotrcanijih fraza o Akcionom planu: „Potrebne su nam akcije, a ne reči”. A ja sam rekao: akcije su upravo i bile i to je u svim razgovorima istaknuto. Izostao je još krajnji rezultat. I u životu pojedinca, kao i u životu država, nešto što se želi ne ostvari se u trenutku koji bismo najviše voleli, jer nikada ne zavisi sve samo od nas.

Vi ste joj rekli: „Vi nama treba da verujete”. Kako da vam veruje?

– Što se vlade tiče, stvar je jednostavna – ovde se radi o činjenicama i o jasnoj političkoj rešenosti. Mnogo je urađeno, propisi su menjani, preduzete su akcije, a što je najvažnije – nijedna vlada u celom regionu nema takav rezultat u saradnji sa Haškim tribunalom kao ova vlada Srbije.

Biljana Mitrinović

***

CRNA GORA DUŽNA DA POŠTUJE SUVERENITET SRBIJE
Novembar 05, 2006, TANJUG

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je, povodom prekjučerašnje posete predsednika privremene vlade Kosova Agima Čekua Crnoj Gori, da od kada postoji Srbija nikada nije ništa uradila protiv Crne Gore i da se nikada u dosadašnjoj istoriji Crna Gora nije stavila na stranu protiv Srbije.

'Stav zvanične Podgorice da je Kosovo sused Crnoj Gori najdirektnije zadire u suverenitet i teritorijalni integritet Srbije', istakao je srpski premijer. Ovaj stav je iznet u razgovoru sa Čekuom u Podgorici, koga država Srbija tereti da je počinio ratne zločine nad srpskim narodom i to ne samo na Kosovu.

'Vlada Srbije upozorava Vladu Crne Gore da je dužna da strogo poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, saglasno Povelji UN i načelima međunarodnog prava. U suprotnom, odgovornost za ozbiljne posledice u odnosima Srbije i Crne Gore snosiće Vlada Crne Gore'

***



Napomena:
Svi podaci objavljeni na www.zamislisrbiju.org su isključivo informativnog karaktera.
RCGA Lingva ne snosi nikakvu odgovornost za posledice nastale upotrebom ovih informacija.


Zamisli Srbiju latest topics RSS feed

O nama | Impresum | Pravila korišćenja | Kontakt

© R. C. G. A. Lingva 1997 - 2008.

Wycombe Abbey| private school hong kong| English primary school Hong Kong| primary education| top schools in Hong Kong| best international schools hong kong| best primary schools in hong kong| school day| boarding school Hong Kong|